The Acolyte: Propast galaktičkih razmera
Kod ovakvih ostvarenja često sam u neodumici. Da li je bolje potpuno ih ignorisati, jer čak je i loša kritika dobar publicitet, ili pak, kako je neko vreme utrošeno za gledanje nekog ostvaenja, u ovom slučaju slobodno se može reći uzaludno bačeno, ipak napisati, koliko je to moguće objektivno mišljenje.
Kako sam popriličan fan Star Wars univerzuma, i da napomenem, sasvim normalan fan, ništa od onih fanatičnih gluposti o slepom pridržavanju kanona, i tretiranju istih poput religije, ponekad je teško biti objektivan. Ujedno, moj prag za toleranciju loših stvari i gluposti u ovom univerzumu ipak je mnogo veći negoli kod nekih drugih stvari i franžiza, često sam govorio da ako je nešto Star Wars jaću ga sigurno gledati, ali izgleda da granica ipak postoji i upravo je "The Acolyte" debelo prešla tu granicu.
Ako se "The Acolyte" može smatrati bilo čim, onda je to potpuni fijasko. Ova serija, zamišljena i najavljivana kao ambiciozni dodatak "Star Wars" univerzumu, završila je kao prava galaktička katastrofa, čije je gledanje bilo bolno i razočaravajuće iskustvo.
Prvo što se primeti jeste scenaristička nesposobnost da ispriča koherentnu priču. Radnja je toliko razbacana i nepovezana da se gledaoci osećaju kao da su bačeni u hiperprostor bez astronavigacije. Serija pokušava da balansira između političkih intriga, mračnih sila i karakternih drama, ali na kraju ne uspeva u nijednom od tih aspekata. Dijalozi su plitki, predvidivi i često besmisleni, ostavljajući gledaoca sa osećajem da su scenaristi više bili fokusirani na vizuelne efekte, koji ruku na srce, iako su sasvim pristojni, ne ostavljaju bez daha, nego na samu priču.
Glavni krivci za ovu narativnu pometnju su pre sveg showrunner Leslye Headland i naravno Kathleen Kennedy, kao glavni producent i ujedeno osoba koja, iz nekog razloga strašno mrzi Star Wars, kako univerzum tako i fanove, jer od samog početka pokušava da ga uništi a fanove što više otuđi, jer ako nije tako, drugo objašnjenje bi bilo da je ona strašno nesposobna osoba, što opet deluje malo vervoatno jer je tako dugo u Holivudu. Njihova nesposobnost da stvore smislen i uzbudljiv zaplet ostavlja utisak kao da su sami sebe izgubili u beskonačnim galaktičkim prostranstvima.
Glumačka postava, koja je na papiru delovala obećavajuće, takođe je razočarala. Amanda Stenberg, kao glavna protagonistkinja, deluje kao prazna ljuska bez ikakve dublje motivacije ili emocije. Njeno glumačko izvođenje je toliko drveno da se pitam da li je uopšte shvatila ulogu koju igra. Lee Jung-jae, poznat po svojoj briljantnosti u "Squid Game", ovde je potpuno promašen, zarobljen u liku koji ne ide nigde i ne čini ništa značajno. Carrie-Ann Moss koja je pompezno najavljivana kao veliki glmački dodatak Star Wars univerzumu ima jedva marginalnu ulogu i potpuno minorno vreme na ekranu, dok je Manny Jacinto od trenutka kada skine masku potpuno neubedljiv kao glavni negativac.
Vizuelni aspekti serije, iako na prvi pogled impresivni, brzo gube svoj sjaj. Specijalni efekti su očigledno skupi, ali nedostaje im suštinska dubina i kreativnost. Scene borbi, koje bi trebale biti adrenalinske i uzbudljive, su sterilne i bezdušne, kao da su kreirane na proizvodnoj traci bez ikakve strasti ili inovacije. Osećaj je kao da gledate hologram bez prave supstance, svetlucavo, ali prazno.
Jedna od najvećih mana "The Acolyte" je neuspeh ove tv serije da razume i poštuje originalni materijal. Umesto da proširi univerzum "Star Wars" na uzbudljiv i svež način, serija se oslanja na recikliranje starih ideja i koncepata bez ikakvog suštinskog doprinosa. Ovo nije samo lenjost, već i nedostatak poštovanja prema vernim fanovima koji zaslužuju bolje. Ili pak ako smo podložni teorijama zavera, neka duboka zavera bivših asistentkinja velikih Holivudskih mogula, Kennedy je s kraja 70ih i početkom 80ih bila asistent George-u Lucasu i Stevenu Spillbergu dok je Leslye Headland bila asistent onom zlotvoru Harvey Weinsteinu. Ne smem ni da pomislim koliko prljavih tajni Holivuda ove dve osobe mogu da znaju, te da sve ovo liči na njihovu ličnu vendetu protiv omiljene svetske franšize i ujendo omiljene franšiže među muškom populacijom. Ujedno i svojevrsna agresivna feministička osveta svim onim "toxic male" fanovima Star Wars pre svega kroz neverovatno idiotske muške likove džedaja od kojih su svi predstavljeni kao šonje, mongoloidi ili pak klasični "toxic masculinity" bilmezi, koji su tu samo da smetaju jednako bledim i jednodimenzionalnim ali svemoćnim ženskim karakterima.
Muzika, koja je u "Star Wars" serijalu uvek bila ključni element atmosfere, ovde je potpuno promašena. Umesto uzbudljivih, orkestralnih kompozicija koje podižu tenziju i emocije, dobijamo generičke zvučne pozadine koje su zaboravljive i bez ikakvog uticaja. Zvukovi koji bi trebali da nas transportuju u drugi svet deluju jeftino i površno, kao loš soundtrack video igre iz ranih 2000-ih.
Ako se osvrnemo na režiju, tu leži još jedan veliki problem. Serija pati od nedostatka jasne vizije i doslednosti. Režiseri očigledno nisu uspeli da usklade svoje ideje i stilove, što rezultira serijom koja je tonom i tempom potpuno disfunkcionalna. Scene koje bi trebale biti emotivno nabijene deluju ravno, dok akcione sekvence izgledaju kao nespretni pokušaji da se sakrije nedostatak kreativnosti iza eksplozija i svetlosnih mačeva.
"The Acolyte" je, nažalost, primer kako se ne pravi televizijska serija. To je skup loše napisanih scenarija, loše glume i osrednjih vizuelnih efekata, sve umotano u ambalažu prepunu obećanja koja nikada nisu ispunjena. Za fanove "Star Wars" univerzuma, od svih Star Wars ostvarenja u poslednjih 20tak godina ovo je verovatno najslabije, ali teško da je i najveće ostvarenje razočaranje, jer je to je na ono što smo već navikli od saradnje Disneya i Lucasfilms.
Kao finalni udarac, "The Acolyte" ne samo da ne uspeva da ispuni ionako niska očekivanja, koja su bila u stilu selektora srpske fudbalske reprezentacije na evropskom prvenstvu "daj samo da se ne obrukamo" već ih srozava do tačke u kojoj se gledaoci pitaju da li je bilo ko uključen u produkciju zaista razumeo suštinu onoga što "Star Wars" čini posebnim. Ovo je serija koja ne zaslužuje ni vašu pažnju ni vaše vreme. Ako tražite avanturu u dalekoj galaksiji, bolje je da se vratite starim favoritima, jer "The Acolyte" nije ništa drugo do astronomski promašaj.
Ukratko, "The Acolyte" je pompezno najavljivan kao svetionik nove ere "Star Wars" televizije, sada je taj svetionik eksplodirao i ostavio nas u mraku dubokog svemira u dalekoj galaksiji.
