Le Genou de Claire [1970]
Klarino koleno je peta priča iz serijala Six Moral Tales, čuvenog francuskog avangardiste Erika Remera (Eric Rohmer). Uz My Night at Maud's, ovaj film predstavlja najznačajniji domet iz pomenutog opusa u narativnom i estetskom pogledu, a titula najboljeg francuskog filma te godine samo je još dodatno dala na značaju priči o čoveku koji proživljava moralnu katarzu, pre nego što će zakoračiti u bračne vode.
Za razliku od My Night at Maud's, gde scenografijom dominiraju snežni obrisi francuskih zimskih centara, Claire's Knee je u celosti snimam u bajkovitom ambijentu jednog od najvećih francuskih jezera.
Remer ovog puta ima praktičniji i ekonomičniji pristup režiji, i stilskoj naraciji prilazi sa manje maštovitosti, što nikako me umanjuje značaj priči, već naprotiv gledaocima daje prostora da sami kreiraju sliku o sredovečnom diplomati, koji prolazi kroz naizgled naivne moralne dileme.
Dramska prisupačnost i narativna simplifikacija čine ovaj film izuzetno gledljivim. Nema previše mudrih rečenica i filozofskih dijaloga, i sve je u potpunosti prilagođeno dominatnom Žan-Klod Brajliju (Jean-Claude Brialy), koji perfektno igra čoveka čije moralne dileme deluju izuzetno nestabilno i fluidno. Ipak, na kraju, proživljavajući svojevrsnu katarzu, kroz odolevanje da pruži utehu mladoj ženi, Žerom odnosi pobedi nad svojim požudama i strastima, i na taj način pokazuje zrelost, zaokružujući tako jednu od Remerovim najuspelijih priča.
