Nightmare Alley [2021]
75 godina deluje kao pravi vremenski razmak za rimejk nekog holivudskog klasika, a Giljermo Del Toro je odabrao noir iz 1947. godine Nighmare Alley, film privlačnog i zvučnog naslova.
Na početku zatičemo scenu misterioznog zapleta u kojoj stranac pali kuću sa starijom osobom u njoj, za koju se čini da je pre toga umrla, ili je možda ubijena...
Isti taj misterizoni lik se pretvara u junaka s ulaskom u karnevalski biznis, gde se brzo implementira u uobičajeni putujući spektakl s kraja tridesetih godina prošlog veka, u kome svaka jedinka ima svoju specifičnu ulogu u zamajavanju i zabavljanju masa.
Stenton kojeg glumi Bredli Kuper se ubrzo potom sa Moli (Runi Mara) otisne u privatan biznis, sastavljen od seansi pronicanja sudbina kopanjem po prošlosti bogatih recipijenata, samo do trenutka kada, naravno u dobrom, starom maniru noar klasika, ne naiđe na femme fatale u obličju psihološkinje (Kejt Blanšet), i sam biva žrtva svojih visprenih zamešateljstava.
Del Toru nije jača strana karakterizacija likova, osim kada je u pitanju klasična crno-bela nivelizacija, ali za razliku od The Shape of Water, gde je uistinu išao beskompromisno u tu klasičnu narativnu matricu, Nightmare Alley ima u epicentru negativnog junaka i to je teren gde Del Toro ne nalazi modus operandi za funkcionisanje Kuperovog junaka, kojeg razvlači sa jedne strane spektra na drugu u dva i po sata dobre, ali suštinski kilave i jalove zabave, sa završetkom u maniru Gogljeve puške iz prvog čina, koja ima efekta kao zaokruživanje celine, ali samo ako je ta celina iole potentna tvorevina, a ne samo sredstvo za zadovoljenje masa.
Del Toro nikada nije bio psihološki studiozan autor, i njegova snaga je ležala u visceralnom karakteru njegovih zaista kvalitetnih filmova (Panov lavirint, Đavolja kičma), koji su koresponditrali sa fantazijom i hororom, pa su tako i njegovi likovi proizovod jake kreativne imaginacije i autorove odvažnosti, a kada taj autor biva bačen na teren narativne eksperimentalizacije, onda ostane samo jak vizuelni, koloritni aspekt kao pečat nmalo dovoljan za pozitivniji utisak.
