Pelemono - Gibraltar [2020]
Pelomono je noćni surf napuštenim auto-putem, pod maskama. Pedro de Dios (Guadalupe Plata) i Antonio Pelomono su na vozačevom i suvozačevom mestu, nakon nekoliko pića i ponešto dima situacija počinje da dobija smisao. Osvetljenja nema, samo bele linije sevaju u noći, i odmah bivaju uvučene u bučno telo motora. Cilj je Gibraltar, britanska teritorija, na samom jugu Pirinejskog poluostrva. Oprema je gepeku a jutro može da donese ekstazu ili propast. Broj obrtaja raspršuje snove, svirka uskoro treba da počne.
Gibraltar je ozbiljan album, kojim se Pelomono približava najboljim radovima Calexica (The Black Light) i Dead Comba (A Bunch Of Meninos). Ovaj dvojac nas dovodi do same ivice svesti, od “Blues 79” koji vibrira u slease ritmu Times Squera 70ih, preko "Aimless" u kojoj Ghost Rider blica poput flashbacka do pesme “Tarantula” sa kompletnom psihozom The Crampsa. Link Wray se pojavljuje, popije piće i zbriše... Mikrofonija odzvanja u noći... Neko traži cigaru, kaže ovaj klub je spaljen pre 20 godina... Ako, ionako je pun nekih retro njuški, svi pričaju italijanski, kao da smo u Rimu... košmari natopljeni šankom, neko stalno ponavlja da je vreme da se krene. Sviće.