Cruella [2021]
Dizni produkcija je izvukla lik Cruelle de Vil iz priče o 101 Dalmatincu stvarajaući potpuno drugačiji lik od negativne predstave koju ovaj karakter predstavlja u čuvenoj dečijoj noveli.
Naravno, Cruella u izvedbi Eme Stoun i režiji Krega Gilespija nije u celosti pozitivna pojava, već se njena ambivalentnost krije u korenima njene prošlosti, odrastanju i konekciji sa sitnim uličnim lopovima, što je sve na opšte društveno prihvatljiv način prikazano u prvih pola sata (od gotovo 2 i po) filma, uvodeći nas u akcionu komediju, koja izvlači patinu iz gotskih spektakala Tima Bartona u setingu i ambijentu gotamovskih proporcija.
Cruella je dikensovski inspirisana bajka o siročetu kome je suđeno da uspe u svetu mode, o autsajderu čiji je put do slave posut trnjem, ali da je sudbina svakako neminovni sastojak karmički pozicionirane životne drame, postrojene tako da vodi ka srećom završetku sa nekoliko interesantnih i uvek efektnih tvistova, začinjenih saundtrekom od poznatih kompozicija iz šezedesetih i sedamdesetih godina.
Za jednu PG-13 diznijevsku komediju-fantaziju Cruella je minuciozno postavljena spin-off adaptacija, koja ne mari previše za originalan lik, već se džokerovski poigrava sa materijalom razvučenim taman toliko da pogodi emociju većine gledalaca i na box-ofisu poentira kao bioskopski catch-all projekat.
