The Men - Mercy [2020]
Ako bi izreka “Jack of all trades” ikako mogla da se upotrebi za nekog muzičara ili bend, to bi svakako moglo da se primeni na bruklinski kvartet The Men. Na žalost, obično iza pomenute izreke sledi ono ali… “but master of none”, što ipak, ne bi moglo u potpunosti da se prenese na dotični bend.
The Men, koje predvode Mark Perro (vokal, gitara, klavijaura) i Nick Chiericozzi (vokal, gitara) uz Rick Samisa (bubanj) i Kevina Faulknera (bas, laps steel gitara) koji su sa bendom od 2011.godine, svakako se mogu nazvati masterima muzike.
I to ne samo kao dobri muzičari, što svakim albumom itekako dokazaju. Retke su pojave na muzičkoj sceni poput benda The Men koje su se sa lakoćom šetale kroz žanrove koji nemaju baš puno dodira između sebe. Od panka, hardcorea, post hardcorea pa preko garažnog, psych i noise roka sve do folka, countryja i amerikane, The Men su se prilično uspešno oprobali u svim ovim žanrovima.
Puko gledanje kritičkih ocena njihovih albuma stvara utisak da su snimili svoje najbolje ploče na samom početku karijere, pre svega albume Leave Home (2011), Open Your Heart (2012) i New Moon (2013). Pa ipak The Men su na prethodna tri albuma Tomorrow’s Hits (2014), Devil Music (2016) i Drift (2018), puno eksperimentisali ili jednostavno stvarali muziku bez ikakvog žanrovskog ograničenja. Možda nisu uspeli da stvore izuzetne albume, kojima bi prestigli ili parirali albumu Open Your Heart, ali snimali su sasvim pristojne i dobre albume, u čemu se delimično ogleda ona pomenuta izreka.
Njihov osmi album Mercy zvuči kao prirodni naslednik albuma New Moon. Stilski Mercy se ne oslanja toliko na muzički žanr, koliko na muzički period i to na 70te i 80te. Album otvara gospel country “Cool Water” koja koketira sa zvukom Boba Dylana ili Leonarda Cohena u 70im. Uticaj Cohena je itakako prisutan na ovom albumu i to u pesmama “Fallin’ Thru” i naslovnoj “Mercy” koja zatvara album.
10 minutna „Wadding Through Dirty Water“ lebdi u psihodeličnoj izmaglici acid gitara i klavijatura i čini jedan neverovatan muzički trip. Da je „Childeren All Over The Word“ stvorena u 80im bila bi pravi stadionski hit, „Call the Dr“ sa druge strane, kao da dolazi iz nekog neo westerna. „Breeze“ je vulkanska erupcija čistog adrenalina, u istoj ravni sa njihovim najvećim hitom „Open Your Heart“.
„Mercy“ je gotovo ceo snimljen uživo, sa veoma malo dosnimavanja, što je još jedan dokaz koheziji ove četvorke. Sa svojim osmim albumom „Mercy“ možda nisu isporučili album koji je bolji od pomenutog triptiha objavljenog od 2011 do 2013. godine, ali su snimili najbolji album u poslednjih 6 godina, koji se sasvim opravdano može smestiti na sam vrh njihovog opusa.