Intervju: Marko Malk
Marko Malk je alternativni strip autor koji živi na relaciji Beograd – London.
Rođen je u Londonu 1982. godine i najveći deo svog života proveo je vozeći skejt, pa je skate art i subkultura značajno uticala na njegovu umetnost.
Završio je animaciju na LCC (London College of Communication).
Oženjen je i ima sina, koji ima 2 godine.
Redovan je izlagač na Fijuk sajmu, a učestvovaće i na Gutter Festu u Barseloni 26. i 27. maja.
FH: Na čemu trenutno radiš?
MM: Radim na novom stripu, dosta je zahtevan, ali se baš trudim.
FH: Da li je ista forma kao i do sada ili se razlikuje od dosadašnjih izdanja?
MM: Krenuo sam sa manjim formama, ali sam želeo da radim nešto ozbiljnije, sa više detalja, nekako se na A6 dosta toga izgubi. Prešao dam na format A5 i kada sam ga na kraju štampao, svima se dopalo. Sviđaju mi se i male forme, mogu da se stave u džep, a i brzo se odrađuju, svakog meseca mogu da izbacim strip. Veći zahtevaju mesec-dva ozbiljnog rada. Obe stvari su dobre. U budućnosti ću pokušati da se bavim većim formatom, i imam u planu jedno izdanje koje bi trebalo da bude gotovo do kraja godine. Imam trenutno oko 70-80 strana a hteo bih da stignem do nekih 120-130. A i ovo je forma koju mladi ljudi više traže.
FH: Da, trenutno su aktuelniji veći formati, Giganti i Maxi izdanja.
MM: Jeste, na Zapadu su trenutno jako popularna digitalna izdanja, razmišljam i o tome, da jednog dana uradim svoje stripove u digitalnom formatu. Mada ljudi ovde nisu navikli da kupiju ovakva izdanja, neću da kažem da nemaju para za to, jer imaju para za cigare i alkohol, ali su nekako navikli na pirateriju.
FH: Slažem se, cene stripova su drastično pale u odnosu na cenu cigareta. To sigurno nije opravdanje.
MM: Ipak, mislim da smo mi na neki način deo Zapada, pa možemo očekivati da se to promeni, ja recimo znam kakva je situacija u Londonu, tamo piraterija više i ne postoji. To je ranije bilo baš rasprostranjeno, a sada su ljudi opet počeli da kupuju ploče i da plaćaju za originale. Sa druge strane, cena digitalnih izdanja je dosta niska, tako da je bolje da se vreme posvećeno traženju za ovakvim albumom utroši kao podrška umetniku.
FH: Da, fizički aspekt posedovanja umetničkog dela ponovo je postao zanimljiv svima, digitalni format je na neki način nepostojeći.
MM: I stvari koje čovek poseduje u kolekciji mogu jednoga dana da vrede više tako da se mnogi okreću toj varijanti. Postaju kolekcionari. Ali isto mislim da je format stripa throw away, da možeš da ga baciš, lak je, od takvog je materijala. U slučaju kada imaš knjigu, ili album, oni idu na policu, da skupljaju prašinu... hahaha...
FH: Mene je kod tebe i privukla ta brza forma, možeš nekome da je daš, da je ostaviš, brzo se čita.
MM: Verovatno je bolje da radiš obe stvari. Ja bih nastavio ovako, ali bi istovremeno i izdavao knjige. Pričao sam sa mojim drugovima, koji se takođe bave umetnošću, nije poenta deliti stripove, treba naći izdavača. Ali sam pričao o tome i sa Wostokom, o digitalnim izdanjima, on sada sve izdaje preko Krpelja, on mi je rekao da će u budućnosti ljudi sve imati u digitalnom formatu, da neće imati knjige. Samo kolekcionari će kupovati knjige a sve drugo će biti digitalno. On potpuno ide ka tome. Mislim da bi ipak trebalo i da zaradi na tome, da ima neku online radnju.
FH: Ali u toj varijanti papirni oblik će samo dobijati na vrednosti. Kao što su ploče dobile na vrednosti. Ljudi se vezuju za predmete.
MM: Ljudski dodir. To me isto zanima, ja isto imam ploče, isto sam skoro slušao Devo sa Youtubea i sa ploče, ne može da se uporedi. Digitalni je kompresovan zvuk, i ma koliko kvalitetan bio, nije to isto.
FH: Hteo sam da te pitam nešto o tvojim počecima. U tvojim stripovima se uglavnom baviš svojim detinjstvom.
MM: Traumama iz detinjstva... hahaha... Lečim se... hahaha.
FH: Odrastao si u Americi?
MM: Ne, u Londonu. Tamo sam rođen, u Engleskoj.
FH: Ali, čitajući tvoje stripove, stekao sam utisak da si i odrastao u Americi.
MM: Da, o tome sam pričao sa drugarima. Znaš kako, ja sam odrastao na američkim alternativnim stripovima iz 90ih kao što su Chester Brownov Yummy Fur, Johnny The Homicidal Maniac i Crumbovi radovi, mislim to je bilo ranije, ali prijatelji su mi donosili te stvari, pa smo čitali, pa taj uticaj i ostane. Još onda Beavis i Butthead. To je jako uticalo na mene kada sam bio mlađi. Taj bum u 90im. Ne samo strip, nego i crtaći, ćale mi je ustajao noću da snima Duckmana i te stvari koje su davali noću. Čudni crtani za odrasle. Stressed Erick i The Tick, recimo. Posle je došao i Nickleodeon. I crtani kao što su Cow and Chicken koji su došli na kraju te ere. Iako sam to bio prerastao ustajao sam ujutru da ih gledam, u 17-18 godina. I South Park koji se tada pojavio, kada sam bio tinejdžer bila je jaka ta scena i sve je imalo taj amerikana šmek. Zajedno sa američkom pank i metal muzikom koju sam u to vreme slušao. U Engleskoj u to vreme američka kultura je bila br.1. Malo je bilo engleskih stripova koje sam čitao, možda 2000 AD, sve ostalo je bilo američko. A kada sam došao u Srbiju, tek sam onda upoznao evropsku strip scenu. Francuski I italijanski stripovi, to se u Engleskoj uopšte nije čitalo. Svi su me pitali, jesi čuo za Alana Forda i tako to. Nisam čak bio čuo ni za Moebijusa, o takvoj vrsti monopola se tamo radi.
FH: U Francuskoj je strip na potpuno drugačijem nivou.
MM: Da bio sam u Francuskoj i oduševio sam se kada sam video da oni u selu imaju prodavnicu stripa. Pa i veliki broj naših umetnika radi kod njih. Ali drugačiji je taj francuski stil naspram amerikane, pretenciozniji je... hahaha.
Što je tiče uticaja, ja tačno kasnije mogu da vidim šta je uticalo na mene, gde je to Beavis i Butthead, gde recimo Ren and Stimpy. Dok radim ja to ne mogu da kontrolišem, to je nesvesno. Japanska kultura, mange i anime su mnogo uticale na mene. Često sam letovao kod ujaka u Španiji a tamo su stalno to puštali na TVu, Dragon Ball Z, Dr. Slump, sve te perverzne humoristične stvari koje je Akira Toriyama radio, na to sam se baš ložio i kupovao manga stripove. Prešao sam kasnije i na ekstremnije anime, sa tentakle-pornom i elementima hentai-a, što su izašli 80ih godina, Golgo 13 i Akira, to sam sve gledao sa 12 i 13 godina.
FH: Kod Japanaca je takođe karakteristično da se obračunavaju sa strahovima i traumama iz detinjstva na taj način.
MM: Ima puno filmova i serija o Hirošimi, čak se to vidi i u Totoru, iz Studija Ghibli. Kada se Totoro pojavi noću, i zasadi drvo koje raste u obliku pečurkastog oblaka, a oni se svi mole tome. Puno trauma ima u svim tim umetničkim delima.
Još jedan žanr koji mi se mnogo sviđa poslednjih pet -šest godina godina je gekiga, ozbiljnija verzija mange. Priče su uglavnom vezane za alkoholizam i prostituciju nakon drugog svetskog rata, gde je Tokio jako prljav. Poneke vuku ka eksperimentalnom stilu, potpuno su se bave atmosferom, bez mnogo teksta su, nalik na Sin City. Imam gomilu tih knjiga kod kuće, to je za mene vrh strip forme i stalno tražim nove autore, ali ih nažalost ne prevode dovoljno brzo da bih mogao da ih pročitam.
FH: I to će sigurno uticati na tvoj rad u budućnosti, ako već ne utiče?
MM: Sve što čitam se prenosi… Naročito ako čitam različite stvari. Često me ljudi pitaju: “Kako ti je stil drugačiji u ovom stripu?” Čim nešto drugačije čitam, stil mi se promeni. Nemam ja baš neki definitivni stil još uvek, ja se tek tri, četiri godine bavim stripom.
FH: Zaista, a koje je tvoje formalno obrazovanje?
MM: Završio sam dve godine grafičkog dizajna a nakon toga sam studirao film i animaciju u Londonu i završio animaciju na kraju.
FH: Jesi li uradio neke animacije?
MM: Radio sam par nekih kratkih animiranih filmova. Bio sam na par festivala, ali generalno ništa od toga nije bilo. Odustao sam jer generalno ne volim da puno radim na računaru, a i za animacije je potrebna kompletna ekipa. Bio sam malo očajan nakon studija… hahaha… ono potrošio sam gomilu para, zadužio se… bez šanse da se zaposlim I radim nešto kreativno za sebe, već sa mogućnošću da se zaposlim u nekoj medijskoj kompaniji i da im donosim čaj i budem potrčko… jebeš to. Mislim, to je za zarađivanje sigurnih para, ali bez kreativnosti, posao u industriji. Više volim da imam slobode i da radim kreativnije stvari, voleo bi da imam i više para, ali šta je tu je.
FH: Ali oni nikada neće moći da se kreativno izraze, čak i kada budu imali priliku biće prilagođeni industriji.
MM: Biće žena, deca i kraj svega... hahaha. Nije kraj.
FH: Kada smo već na temi, i ti si skoro postao otac?
MM: Pre dve godine, klinac ima dve godine i dva meseca. Zanimljivo. Lepo je ali je i ekstra stresno kada je rad u pitanju. Ja nemam atelje, tako da on skače penje se po meni. Držim ga na oku. Tako da se borim sa time a žena želi još jedno dete, hahahah. Šalim se, supruga Frances mi mnogo pomaže, ona ga svako jutro čuva kako bih ja mogao da radim. Ona mi je pravi partner i velika podrška.
FH: U stresnim okolnosima se i daje maksimum.
MM: Da, kada mogu ovako, mogu u svim uslovima da radim. Svaki momenat koristim. Zanimljivo iskustvo.
FH: Istovremeno vodiš i firmu koja izdaje tvoje stripove. Malk Comics.
MM: Ma to nije ništa... To je bila zajebancija, to je od moje braće koja su me zezala da sam mal-coordinated, da nemam koordinaciju, pa sam to iskoristio za prezime i za izdavačku kuću. To je i ostalo.
FH: Hoćeš da kažeš svoje pravo ime?
MM: Inđić. Marko Inđić. Ipak sam odlučio da radim sa pseudonimom, ja radim još neke stvari privatno. Kada ljudi vide da se baviš stripom, oni misle da se zezaš. Uopšte se ne poštuje taj rad, naročito ako su neki ekstremniji pravci stripa u pitanju. Mislim, generalno kada je cela populacija u pitanju, mojim prijateljima je to naravno ok. Mora da se pazi, naročito na Facebooku. Naravno i u mojim stripovima ima pojedinih ljudi koji ne znaju da su tu. Verovatno posle ne bi sa mnom pričali. Realnije je da se to uradi na ovaj način, a ne da ne uradiš zato što bi se pojedinci ljutili. Mora se imati balans i secret identity. Hahaha.
Puno strip crtača ima pseudonime, nisam ja to izmislio... kao Wostok, Zograf, to je čest problem koji imaju ljudi koji se bave ovakvom vrstom stripa. Čim se izađe iz mainstreema. Ali dobro.
FH: Da li misliš da to zavisi od broja čitalaca?
MM: Možda je ranije bilo ozbiljnije, mislim da je ranije bilo više čitalaca stripova, da je čitanost opala.
FH: Mislim da je strip medij koji će ponovo dobiti na aktuelnosti. Koji je privlačan budućoj generaciji.
MM: To mi je i Zograf rekao, pričali smo skoro kada smo bili na radionici. Rekao mi je da je strip koji je radio za školu bio potpuni hit, sva deca su se oduševila i želi da i dalje radi takve projekte. Tako da je on pronašao žanr koji mu odgovara, pošto se on bavi i istorijom. Pretpostavljam da je takav rad interesantan. I mi se trudimo da čitamo klincu stalno te slikovnice. To je super za maštu. I ja bih želeo da uradim knjigu za decu, imam i ideju zvala bi se Meteropata-tata. Ilija je mali ali možda bi za koju godinu i on mogao da se uključi.
FH: Ko je tvoja publika?
MM: O tome sam hteo još ranije da pričam, moji stripovi su zamišljeni da budu štivo za mlađu publiku, a uglavnom na Fijuku i ostalim mestima pojavljuju se neki matorci... hahaha... kao što smo mi i stariji od nas. Uopšte nema tinejdžera.
FH: Moraš da razmišljaš o distribuciji.
MM: Razmišljao sam o Salonu stripa, tamo je mlađa publika, da uzmem štand i prodajem stripove. I mislim da je to realna situacija, ima dosta mlađih, kupili bi stripove, oni su 50 dinara, to nije ništa, ako žele već nešto da kupe.
FH: To je pre u njihovom budžetu od ovih najnovijih izdanja, koja su po nekoliko hiljada dinara.
MM: Da to je uvek slučaj, kada si mlađi nemaš para da ih kupiš pa kao stariji postaješ kolekcionar. Imao sam svakakve ideje, hteo sam i da ih delim ispred škola.
FH: Za to bi mogli i da te uhapse... hahaha... kvariš omladinu.
MM: Da, dodje neki ćale i prebije te. Ali skoro je jedna cura sa fakulteta primenjenih umetnosti kupila nekoliko stripova i odnela ih na faks i tamo su im se baš dopali. To je moja publika, late teenagers i early twenties. Ovi preko trideset su smoreni svega, oni bi samo da se napiju i da sve zaborave...hahaha… zato neće stripove, mlađi imaju entuzijazam. Barem smo mi bili takvi. Možda kroz neki školski časopis, kroz nešto što povezuje škole ili neka digitalna platforma, socijalna mreža. Da bi bilo dostupno svima. Mislim da su teme prave. Ono što sam i ja čitao u njihovim godinama. Vreme je da se pokvare.
