Delaney Davidson u KC Gradu
Ovaj novozelandski gospodin i probisvet poseduje jedan od najzanimljivijih vokala u modernoj rok muzici. Vokal koji ćete momentalno prepoznati, ako ga čujete pre toga. Ne samo što je jedinstven i sugestivan, već je istovremeno mračan i melanholičan, a na momente takav da ledi krv u žilama. Bowie + Murphy + Brel na nekonvencionalni i iščašeni kantri način koji Dilejni skladno meša sa drugim, mahom evropskim stilovima.
Muzička karijera Dilejnija Dejvidsona započinje 2002. sa kultnim švajcarskim bendom The Dead Brothers sa kojima je snimio dva albuma („Flamend Herz“ 2004. i „Wunderkammer“ 2006. oba za Voodoo Rhythm Records) i svirao sve turneje u tom periodu. 2007. objavljuje prvi solo album „Rough Diamond“, 2008. drugi „Ghost Songs“, a 2010. „The Port Of Amsterdam“ i „Self Decapitation“. Iste godine pobeđuje na takmičenju za tužnu pesmu u Berlinu, a 2011. u vrlo oštroj konkurenciji pobeđuje na takmičenju One-Man bendova u Cirihu. Takođe, 2011, izlazi mu i peti solo album „Bad Luck Man“ (Voodoo Rhythm) posle kojeg njegova solo karijera kreće ozbiljno uzbrdo.
2012. snima album „Sad But True – Volume One“ sa mladim i talentovanim Marlonom Williamsom i nekoliko NZ kolega. Ta ploča doneće mu prvu vrednu nagradu na domaćem terenu kao najbolji kantri album novozelandske produkcije te godine. Malo paradoksalno obzirom da je karijeru napravio van Novog Zelanda, a i iz razloga što Dilejni živi poput vagabunda, stalno je na putu, na turnejama po Evropi i Americi.
2013. sa sličnom ekipom izdaje „Sad But True – Volume Two“ u sopstvenoj režiji, a sledeće i treći deo „Sad But True – Volume Three“, koja će ga ustoličiti na poziciji apsolutnog šampiona novozelandskog kantri zvuka, a kao potvrdu tvrdnje krajem 2014. po treći put zaredom kao najbolja kantri pesma u godini izabrana je upravo ona koju je Dilejni napisao (Whiskey & Kisses; napisao i otpevao sa Tami Neilson). 2014. godine DD objavljuje još jedan album kao solo autor „Swim Down Low“, a 2015. čak dva: najpre „Diamond Dozen“ na vinilu za Squoodge Records i u jako ograničenoj količini koja je planula u roku od dva dana i „Lucky Guy“ početkom septembra za Rough Diamond / Southbound Music. Prošle godine objavio je sjajni album „Shining Day“, a ove čak dva u prvoj polovini: „One Hand Loose“ eksperimentalni blues/noise projekat sa Bruceom Russellom i „Word Gets Around“ sa Barryjem Saundersom, jedan od najboljih albuma 2019. po BAD MUSIC FOR BAD PEOPLE mišljenju.
Evidentno je da je Dilejni Dejvidson vrlo plodan autor. Za dvanaestak godina snimio je osam solo i pet albuma sa novozelandskim saradnicima. Istovremeno, proputovao je planetu i svirao u svakom baru i klubu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi.
Treba reći i da je Dilejni zainteresovan i za druge sfere umetnosti, ponajviše slikarstvo, pozorište i film. Shodno tome je dobar broj video spotova koje je snimio sam osmislio, a isto važi i za omote ploča, postere za nastupe itd. Stoga nije neobično što ga danas mnogi vide kao jednog od najozbiljnijih DIY umetnika.
Ipak, ono što će ga po treći put predstaviti beogradskoj publici biće njegove pesme. Putujući Trash Blues propovednik, lutajući izaslanik istočnoevropske ciganske muzike i dostojanstveni izvođač pogrebnih folk pesama nastupiće u nedelju, 22. septembra u Kulturnom centru Grad od 21:00.
Karte u pretprodaji: do 11. septembra 700 dinara, od 12. septembra 1000 i na dan koncerta 1300 dinara. Pretprodajna mesta: Pub Brod i Dnevni Chillton
http://www.delaneydavidson.com/
https://en.wikipedia.org/wiki/Delaney_Davidson
https://www.facebook.com/pages/Delaney-Davidson/355666385603
