Doručak sa đavolom [1971]
Film Doručak sa đavolom je drugi dugometražni a ujedno i poslednji film pesnika Miroslava Mike Antića. Antić je za njega u Puli 1971. godine nagrađen Zlatnom arenom za scenario, da bi film nakon toga bio zabranjen za prikazivanje zbog iskazanog kritičnog stava prema partiji i narodnoj vlasti. Priča se odvija u vojvođanskom selu, nakon Drugog svetskog rata, gde nove vlasti objavljuju obavezni otkup žita. Kolektivizacija sela i stvaranje novih zadruga vrši se uz nasilno „prevaspitavanje“ seljaka, što u opštoj nemaštini i gladi dovodi sve aktere do ivice ludila. Situaciju pogoršava poplava, nagoveštaj biblijske pošasti, sa kojom isplivavaju potisnute savesti, strahovi od sopstvenih grehova, primalni strahovi od Prirode i Boga. Nasuprot tome postavljen je autoritet Partije. Autor je očigledno bio svestan da je otvaranje ovih tema na ovakav način provokacija, pa se na početku filma i svojeručno potpisao: „Ovaj film je napravio pesnik Miroslav Antić“.
Film ima tehničkih nedostataka, ali funkcioniše kao celina zahvaljujući snazi pojedinih scena. Prikaz klimaksa se žanrovski približava hororu, iako se u suštini radi o ljubavnoj priči. Bata Živojinović i Mira Stupica igraju revolucionare, prekaljene komuniste, kojima je partija uvek na prvom mestu a lični život u drugom planu. Njihova sudbina je stavljena u centar zbivanja, gde se stalno sve preispituje i meri. Šta je pošteno, a šta moralno? Gde prestaje Revolucija i počinje život? Antić završava optimistično, sa trijumfom običnih ljudi i nadom da će svet koji da treba da izgrade na kostima palih drugova biti bolji i pravičniji. Nažalost, u vremenu u kom je Doručak prvi put prikazan bila je važnija romansirana prošlost od svetle budućnosti. Četrdeset godina kasnije ništa se nije promenilo, ali barem možemo da pogledamo neki dobar film (iz daleke prošlosti).
