GistroFM: Breakfast in Bed
Mir nedeljnog jutra. Posteljina, kafa, doručak i muzika. Godinama sam imao taj ritual. A onda sam jednog proleća u prošlom veku naleteo na pesmu Dasti Sprinfild koja ima stihove "Breakfast in bed / Nothing need be said / Ain't no need". Znao sam da je ona više moja od drugih. I znao sam da malo ko razume doručak u krevetu, kafu i nedeljno jutro kao ona. Otud Dasti danas sa nama, otud naslov ovonedeljne Gistro FM epizode.
Ne sećam se kada sam ovoliko odlepio na neko novo ime iz sveta muzike kao na devojku iz Bristola koja se zove Yola. Ona je pre par nedelja objavila debi album "Walk Through Fire" koji mi već danima miriše na jutarnju kafu. Ili kafa miriše na njega, više nisam siguran. Mislim da soul, pop, folk i gospel nisu bili ovako savršeno sinhronizovani još od kraja šezdesetih. Njen glas zvuči kao da nije sa ovog sveta. Ameri za ovakve talente kažu she's going places. Producent Den Oerbah iz The Black Keys. A Den ima nos i uvo. Ovo je album koji daje smisao dugogodišnjem kopanju po novoj muzici. Ne propustite.
Krajem februara navršilo se 46 godina od jedne od najlepših ploča jugoslovenskog popa. Reč je o debi izdanju Josipe Lisac "Dnevnik jedne ljubavi", nastale na vrhuncu ljubavi između Josipe i kompozitora Karla Metikoša. Na stranu što kada stisnete ovu ploču niz nju se cede nepatvorene emocije, u pitanju je album na kome praktično ne postoji nijedna nota koja je višak ili neka koja fali. Zbog ovakve muzike, ovakve produkcije i ovakvih aranžmana, nikad neću prežaliti što zemlja u kojoj sam se rodio odavno ne postoji. O Josipinim oktavama je suvišno trošiti reči. Kakav raskošni početak jedne karijere! Današnji Gistro evergreen.
Drugi album nedelje snimio je argentinski pijanista Bruno Sanfilipo. Inspirisane snovima i starim lutkama, ove melodije odsvirane na solo klaviru su na tragu muzike Erika Satija, Morisa Ravela i Harolda Bada osvajaju već posle prvog slušanja. Idealno za doručak u krevetu sa dragom osobom. Ili za doručak u krevetu dok čeznete za njom. Čarobno.
Predstavljamo i novi album za Roberta Forstera, nekadašnjeg člana najvećeg australijskog pop benda The Go-Betweens, ako mene pitate . Jedna od pesama koju slušamo počinje stihovima "It's a new day, another night that I’ve survived / My dreams have chased me to this place where I've arrived / The sun's at the door it’s knocking / The morning is a friend". Jutro nekad može biti prijatelj i nama koji volimo noć. Celi životi staju u ove stihove. Ako volite Velvet Underground, Boba Dilana ili REM, onda nema potrebe da vas vučem za rukav kada je Robert Forster u pitanju.
Prošle nedelje sam kao blesav slušao ploču "Like a Man" koju je 2012. snimio Leonardov sin Adam Koen. Veranda u Teksasu ima neki beogradski miris kog mnogo volim dok se vrti ta ploča. A kad smo kod Koenovih, ove nedelje nisam mogao da ignorišem dubinu od hiljadu poljubaca. Adam zna zašto.
Slušamo i nove singlove za The National, Tindersticks, Kevina Morbija, Felice Brothers, Sebadoh, a tu je i pesma sa nove UNKLE ploče koju peva Mark Lanegan, kao i prvi singl sa "izgubljenog" i nikad objavljenog albuma Marvina Geja koji konačno stiže krajem ovog meseca.
Što se tiče onih ploča kojima vekovi mogu samo da pljunu pod prozor, danas nam se po emisiji vrzmaju one koje su snimili The Platters, The Beatles, New Order i Pixies. Ovi poslednji otvaraju današnj epizodu, sa pesmom koja mi spada među deset najdražih koje sam čuo od kad čujem.
Tu su još The Jayhawks, Bet Gibons iz grupe Portishead, Henri Manćini, Lambchop, Ladythron, The Auteurs i mnogi drugi.
To što današnja emisija savršeno klizi uz spori nedeljni doručak, ne znači da ne ide uz subotnju večeru ili užinu četvrtkom. A može i na prazan stomak. Neka muzika ne poznaje vreme, granice i okeane, a danas sam dao sve od sebe da u Gistro FM natrpam što više baš takve.
