Robert Pollard: Vredni učitelj sa gitarom

Aug 01, 2018

Muzika nije egzaktna nauka, što znači da su brojevi, teoreme i statistika sasvim relativni pojmovi u ovoj (mada i u bilo kojoj drugoj) umetnosti. Kako bismo ilustrovali ovu tezu, možda je najbolje da za primer uzmemo dva darovita muzičara koja su na sceni više od tri decenije. Jedan je Skot Voker, a drugi je Robert Polard (Robert Pollard), lider grupe “Guided by Voices”.

S obzirom da njih dvojica potiču iz dva potpuno različita muzička sveta (Voker je umetnik sa velikim “u”, dok je Polard pre svega rokenrol gitarista), da pisanju i snimanju muzike pristupaju potpuno drugačije, sigurno se pitate zašto sam baš njih odabrao. Naime, ono što ih povezuje jeste činjenica da su u svojim dugim karijerama obojica izdavali odlične, ali i prosečne albume - to je valjda i prirodno kada je neko prisutan u muzici toliko dugo. Međutim, osvrnimo se na vremenski period u kome su oni objavili poslednjih 5 studijskih albuma.

U decembru 2012. godine, Voker će objaviti album “Bisch Bosch”, koji će biti njegovo tek 5. studijsko izdanje od 1974. Iste godine, Polardov bend “Guided by Voices” objavio je ploču “The Bears for Lunch”, inače 3. studijski album ovog benda u 2012. Kada na to dodamo još dva izdanja iz iste godine koja je Polard objavio pod svojim imenom, dolazimo da zaključka da je on samo 2012. snimio 5 albuma. Dakle, jednom je za 5 ploča trebalo 38, a drugom samo godinu dana.

Ako znamo da na tih 5 Vokerovih i Polardovih albuma ima i dobrih i loših pesama, šta nam taj podatak govori? Ništa više osim što nam potvrđuje tezu iznetu u prvoj rečenici ovog teksta. Kada je muzika u pitanju, kvantitet je kranje rastegljiv pojam i na osnovu njega ne možemo mnogo zaključiti o kvalitetu.

A kada je o Skotu Vokeru i kvalitetu reč, tu nam je manje-više već sve poznato (o Skotu smo već pisali na stranicama FatHipstera). Međutim, ko je taj Robert Polard?

Pesme iz sobe

Onaj ko živi na ovim prostorima, a ime grada Dejton u američkoj državi Ohajo ga pre asocira na grupu “Guided by Voices” nego na čuveni Dejtonski sporazum kojim su političari stavili tačku na rat u Bosni, svakako se može nazvati muzičkim fanatikom. Upravo se u tom gradu rodio Robert Polard 1957. godine, a tamo još uvek živi. Njegovo osnovno zanimanje je učitelj u prva 4 razreda osnovne škole, a paralelno sa tim poslom dugo godina je kombinovao muzičku karijeru.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Polard je otkrio hard rok, te ne čudi što je njegov prvi bend, osnovan u to vreme, svirao obrade poznatih rok i hevi metal pesama. Početkom osamdesetih, teške rifove na Robertovoj gitari zamenili su melodični, a umesto obrada sve je više svirao originalne pesme.

Kako sam kaže, njemu je sadržaj uvek bio važniji od pakovanja. Zbog toga je i gomila njegovih ranih albuma nastala u sobnoj atmosferi, umesto u studiju. Sve što mu je za to trebalo bila je gitara i kasetofon koji može da snima zvuk. Nakon što je usavršio tu “lou-faj” tehniku, okupio je nekoliko istomišljenika i 1983. godine osnovao bend “Guided by Voices”.

Iz Dejtona u svet

“Guided by Voices” su svirali od 1983. do 2004, a ponovo su se okupili 2010. godine. Do sada su objavili 26 zvaničnih albuma (onih koji se nalaze u katalozima nekoliko diskografskih kuća) i bar još toliko nezvaničnih (najčešće samizdati u nekoliko desetina ili stotina primeraka). Osamdesetih su svirali samo za svoju dušu, s obzirom da su svi imali dnevne poslove, posle kojih su se nalazili kod Roberta ili kada stigne plata, iznajmljivali neki studio i snimali.

U tim prvim godinama, članovi u bendu su se stalno menjali. Robert je bio jedina konstanta, a njegova jaka ličnost nije mnogo tolerisala tuđa mišljenja. Kasnije se promenio, a samim tim su i članovi ostajali duže u bendu. Pored njega, jedan od najvažnijih članova benda zove se Tobin Spraut, čovek koji je posle Roberta napisao najviše pesama za “Guided by Voices”, a treći muzičar koji je srž grupe je gitarista Mič Mičel (ne mešati ga sa istoimenim bubnjarem Džimija Hendriksa).

Osamdesetih je za “Guided by Voices” retko ko znao van Dejtona, a tako beše sve do njihovog četvrtog albuma “Propeller” iz 1992. Nakon što su njihove pesme počele da se puštaju po koledž radio stanicama, broj njihove publike je rastao. Grupe kao što su “R.E.M”, “Sonic Youth”, “Pavement” i “Breeders” često su navodile “Guided by Voices” kao bend na koji treba obratiti pažnju.

Sredinom devedesetih, ugledni časopis “Rolling Stone” je sve češće pisao o njima, a njihovi spotovi su počeli da se emituju u emisijama o alternativnoj muzici na Em-Ti-Vi kanalu. To se poklopilo i sa muzičkom zrelošću same grupe, s obzirom da su najbolje albume snimili upravo u tom periodu.

Melodičnije od same melodije

Muzika ove grupe se može opisati kao mešavina popa, psihodeličnog, garažnog i indi roka, sa primesama panka. Njihove pesme su u suštini jednostavne i vrlo kratke. Većina njihovih albuma sadrži dvadesetak pesama i gotovo svi traju manje od 40 minuta.

Po čemu su onda “Guided by Voices” značajni? Melodičnost njihovih pesama jeste glavna karakteristika ove grupe. Neverovatno je kako je Polard u stanju da zaraznu melodiju smesti u samo 90 sekundi – strofa, refren, kratak solo na gitari i to je to.

Bez obzira da li je pesma snimljena u sobi, studiju, bez obzira da li je producirana od strane nekog poznatog (Rik Okasek iz grupe “Cars” je producirao nekoliko njihovih albuma) ili produkcija praktično ne postoji, neke Polardove melodije toliko će vam se ući u glavu, da nećete biti u stanju da ih izbacite iz mozga danima. Ako su Lenon i Makartni imali ključ od kuće u kojoj se nalaze najlepše melodije ovog sveta, Polard je imao ključ od predsoblja te iste kuće.

Među hiljadama pesama i desetinama albuma koje je Polard snimio, naravno da ima mnogo prosečnih, a oni su verovatno i razlog zašto danas više ljudi ne zna za ovu grupu. Međutim, ukoliko nikada niste čuli za grupu “Guided by Voices”, oprobajte se sa albumima kao što su “Bee Thousand” (nakon koje su osetili prve veće slasti uspeha), “Alien Lanes” (remek delo u žanru lou-faj indi pop), “Earthquake Glue”, ili “Under the Bushes, Under the Stars”, i biće vam jasno zašto je njihovo ponovno okupljanje pre dve godine bila mala senzacija u svetu nezavisne rok muzike.

Hiperprodukcija

Paralelno sa matičnim bendom, Polard od 1996. objavljuje albume pod svojim imenom. Do sada ih je bilo čak 19, uz desetak EP izdanja. Za njih važi isto što i za “Guided By Voices” – ukoliko budete kopali po toj velikoj gomili, očekujte da ćete pronaći mnogo skrivenih bisera. Kako bih vam olakšao pretragu, preporučujem albume “From a Compound Eye” i “Not in My Airforce”.

To naravno nije sve. U pauzi između snimanja svojih albuma (mada se nekada pitam da li ovaj čovek uopšte zna značenje reči “pauza”) Robert je svirao sa nekim muzičarima iz indi rok sveta u raznoraznim grupama: “Boston Spaceships”, “Circus Devils”, “Airport 5”, “Lifeguards”, “The Takeovers” i još desetak drugih.

Verovatno pretpostavljate da nema te diskografske kuće koja je u stanju da jednom mesečno objavljuje Polardov novi album, tako da ne čudi što je osnovao spostvenu etiketu pod nazivom “GbV Inc”.

Kada sve saberemo i oduzmemo, dolazimo do zaključka da je u poslednje tri decenije Robert Polard snimio preko 100 albuma, od kojih bar 20 zvuči skoro pa savršeno. Nemojte dozvoliti da vas ona većina prosečnih ploča spreči da dođete do skrivenog blaga. Razlog više je što tih dvadesetak (neki će reći i mnogo više) ploča zvuče bolje nego celokupne diskografije mnogih rok grupa koje iz raznoraznih razloga ne silaze sa TV ekrana.