Film "Nobody Knows": Priča koja budi snažnu empatiju
Ugledni japanski reditelj i scenarista Hirokazu Koreeda se u svojim filmovima uglavnom bavi porodicom, a ovde imamo istinitu priču, odnosno šokantnu dramu zasnovanu na stvarnim događajima.
Koreeda je napisao scenario za „Nobody Knows“ inspirisan stvarnim slučajem iz Tokija krajem osamdesetih (reč je o majci koja je napustila četvoro male dece, što je rezultiralo smrću jednog od njih). Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu, gde je četrnaestogodišnji Yuya Yagira dobio nagradu za najboljeg glumca za ulogu glavnog protagoniste, nesrećnog dečaka po imenu Akira Fukushima, i time postao najmlađi dobitnik nagrade za najboljeg glumca u istoriji festivala.
Njega i njegovu majku upoznajemo već u uvodnoj sceni kada se njih dvoje useljavaju u mali iznajmljeni stan u centru grada. Akirina majka uverava stanodavca da je on njeno jedino dete, a nakon što dobiju stan, vidimo da je lagala. Iz kofera iskaču još dvoje dece, Akirini mlađi brat i sestra. Akira zatim sam odlazi na železničku stanicu po svoju stariju sestru, a kada se svi konačno okupe, mama će objasniti pravila. Kako se ne bi saznalo da je mama prevarila stanodavca koji sasvim sigurno stan ne bi iznajmio problematičnoj ženi koja ima četvoro dece sa četiri različita muškarca, svima osim Akire je zabranjen izlazak iz stana. Svi moraju biti tihi, praviti se kao da ne postoje, a Akira će za sve njih biti jedini kontakt sa spoljnim svetom.
Situacija će se promeniti kada, posle samo nekoliko meseci, njihova majka nestane, odnosno zbriše sa novim momkom, ostavivši im tek nešto sitno novca koji ne pokriva stanarinu za sledeći mesec. Da bi njegova braća i sestre imali krov nad glavom i uopšte preživeli, Akira će morati ne samo da odraste preko noći, već i da postane glava porodice.
Cela glumačka ekipa, uglavnom sastavljena od neprofesionalnih glumaca, blista u punom sjaju. Deca se pred kamerom ponašaju prirodno, baš kao deca i sasvim im je prijatno. Opet, reditelj, koji ume da radi sa decom, svakako je zaslužan za to (Koreeda je jedan od najboljih reditelja na svetu kada je u pitanju rad sa decom), a ono što „Nobody Knows“ čini tako efektnim je upravo ova autentičnost. Koreeda ovim filmom uspeva da izazove neverovatan nivo empatije kod publike. S obzirom na ono što se dogodilo u stvarnom životu, reditelj posvećuje punu pažnju deci. Iako napuštena od roditelja, deca su izdržljiva, sposobna i, bar u slučaju jednog od njih, srećnija bez odraslih.
U svemu tome, dakle, postoje i mali radosni trenuci kada deca stvore svoj mali svet u stanu, pa film nikada nije previše depresivan. Uostalom, rekosmo, Akira je dovoljno sposoban da braću i sestre drži pod kontrolom, ali mu svakako nije lako, jer ipak je u pitanju dete.
Primoran na ulogu odrasle osobe, Akira radi sve što je u njegovoj moći, kuva za svoju braću i sestre, i trudi se koliko može da im pomogne. U skoro dva i po sata trajanja, filmu se definitivno ne žuri. Koreeda sve to radi u laganom ritmu, i uspeva da stvori čvrstu vezu između glavnih aktera i publike. „Nobody Knows“ je zaista sjajan film, ali svakako nemam srca da ovakvom filmu dam manje od desetke.
Autor: Marko Jovanović
