BERLINALE: Sažetak
Berlinale je gotovo, valja sumirati. Drugačiji način biranja filmova za gledanje – ne đuturativno već po danima možda je uslovio izostanak onog istinskog žara kada se posle prve ruke spisak za gledanje svede na premnogo filmova, te se mora iznova i iznova prelaziti preko njega ne bi li ga se skratio na moguću i samo prostom vremenu prilagodljivu verziju koja bi bila realna za pogledati. Ovde kao da toga nije bilo osim u pojedinim momentima. Brzo se svelo na neka ostvarenja na koja se nije svim bićem hrlilo, i za koja se pomišljalo da svet može možda i stati ako se baš sada ne vide na velikom, televizijskom ekranu.
Nije ovo bilo loše izdanje, ali ne ni previše dalje od toga.
*
Babardeală cu bucluc sau porno balamuc by Radu Jude
with Katia Pascariu, Claudia Ieremia, Olimpia Mălai, Nicodim Ungureanu, Alexandru Potocean, Andi Vasluianu
Romania / Luxembourg / Croatia / Czech Republic 2021
O pobedniku Festivala ćemo prvo. O filmu Bad Luck Banging or Loony Porn (Babardeală cu bucluc sau porno balamuc, 2021) se može reći da je loš i potpuno promašen, i ne nastavljati dalja priča, ili kazati da je to jedno duboko promišljeno ostvarenje zamaskirano u odeždu lake komedije i nasilne transparentnosti u slanju političko-društvenih poruka. Zapravo, ovo poslednje je možda i najtačnije. Radu Jude nije napravio loš film – naprosto, zategao je ruku možda i previše, i to baš kroz jednu olabavljenu formu pitke priče neke zamišljene političke korektnosti. Koju on sam, namerno, krši verovatno i bespotrebnim scenama eksplicitnog seksa, a ne bi li se poenta lakše dokazala. Podeljen u tri nejednaka dela, govoreći o profesorki koja se suočava sa negodovanjem nastavnika nakon što joj privatni snimak biva okačen na Internet, Jude ovim filmom govori ponajpre o sebi. Kao da se kanda precenio, ili, što bi bilo još gore, možda i umislio. Verujem da ovo potonje ipak nije slučaj jer se iz dve trećine filma može dosta toga izvući, ali celina je ostala prilično slabašna.
*
Természetes fény by Dénes Nagy
with Ferenc Szabó, Tamás Garbacz, László Bajkó, Gyula Franczia, Ernő Stuhl, Gyula Szilágyi, Mareks Lapeskis, Krisztián Kozó, Csaba Nánási, Zsolt Fodor
Hungary / Latvia / France / Germany 2020
Srebrnog medveda za najbolju režiju dobio je mađarski režiser Dénes Nagy za film Prirodno svetlo (Természetes fény, 2020). I njegov film ima ono nešto što pokreće, što mu daje jednu prirodnost iako to na prvi pogled možda ne deluje tako. Zapravo, poetska vizuelnost je ta koja dominira, koja gotovo da guta sve o priči o prirodi rata i ljudima u njemu, ali je potrebno preći preko besprekornih kadrova koji mame, i otvoriti se za ono što Nagy kroz svog glavnog lika, a kroz glumca Ferenca Szabóa ima da ispriča. Leden kao i njegova priča, on se gotovo odupire posvećivanju od strane gledaoca, a zapravo je on taj koji sa slikom filma čini ovo ostvarenje odličnim.
*
Easter Eggs by Nicolas Keppens
Belgium / France / Netherlands 2020
Dva su kratkometražna filma donela povetarce prolaznosti i misli o pogubljenosti u pogrešnom svetu, u bilo kom vremenu. Uskršnja jaja (Easter Eggs, 2020) Nicolasa Keppensa su animirano delce koje pozicionara svoja dva mladalačka lika, Jasona i Kevina u jedno čudno doba današnjice, i kroz njihov uvrnuti i čudni odnos stvara osećaje izmeštenosti u neke bolje svetove gde se jedna čudna i ničim izrečena tuga neće moći meriti kilogramima. Oni su ti koji se boje sebe i drugih, i to ih čini toliko ranjivima da to u nekim trenucima gledaoci boli više nego njih. Pažnja sa kojom je Keppens izgradio njihov odnos zadivljuje, i govori o jednom promišljenom i dugo pripremanom radu.
*
Xia Wu Guo Qu Le Yi Ban by Zhang Dalei
with Kong Weiyi, Zhang Chen, Guo Yanyun, Zhao Hua, Hao Mengfu, Li Xuejian
People’s Republic of China 2021
Sličan osećaj se javlja i prilikom razmišljanja o filmu Dan je završen (Xia Wu Guo Qu Le Yi Ban, 2021) u kojem Zhang Dalei portretiše porodicu u poseti dedi koji će u jednom trenutku zajedno sa unukom poželeti da pogleda njegov film znajući da će ovaj uskoro otići na studije filma u Rusiju, a sve vreme će mu biti jasno da to može biti njihov poslednji susret. Sve se drugo gradi oko tog osećaja – način konstruisanja protoka vremena, suzbijena osećanja, listanje albuma sa fotografijama, smešna scena na putu posmatrana iz kola. Jednostavno, lakoća sa kojom Dalei raspolaže kamerom i glumcima u ovom filmu da bi dočarao to osećanje budućeg nedostajanja dostigla je prilične domete.
*
Una película de policías by Alonso Ruizpalacios
with Mónica Del Carmen, Raúl Briones
Mexico 2021
Policijski film (Una película de policías, 2021) možda najbolje odslikava raznovrsnost onoga što je ove godine ponuđeno u okviru programa Berlinala – dokumentarni je to film gde se fikcija meša sa stvarnošću prikazujući realnost kroz glumljene scene stvarnih ljudi za koje se ispostavlja da ipak to nisu oni. Zbunjujuće, ali samo na prvi pogled jer se režiser ovog filma, Alonso Ruizpalacios potrudio da se to sve upakuje tako da se film prati kao prava policijska drama samo što je ovoga puta reč o vrlo stvarnim, meksičkim ulicama i policiji koja patrolira istim. Ne bivajući nadobudnim, svoju formu nije pretpostavio sadržaju, te se o tome kakav je osećaj biti policajac u Meksiku doznaje štošta, vrlo neposredno i neusiljeno. Jedan uspeli eksperiment, jedan od ređih ove godine.
