Wilsen
Ruiner
Secret City Records / 2020
8.6
8

Bruklinski trio Wilsen svoj drugi album „Ruiner“ objavili su početkom godine, 21. Februara, pre početka cele ove zbrke sa pandemijom potresa svet cele godine, a kao stvari stoje i sledeće godine nam preti isto.  Vraćao sam se ovom albumu više puta tokom godine, sanjiva atmsofera muzike ovog benda uklapala se u upravo one "daydream" momente, sve jedno da li je u pitanju kasno, toplo letenje popodne ili kišan i tmuran dan pozne jeseni.

Ipak, momenti kada se muzika Wilsena najbolje utopila u okolinu spoljašnjeg sveta su oni kada sa  slušalicama u ušima, sa svojim psima šetete praznim ulicama tokom policijskog časa. To su upravo trenuci kada se nestvarne slike praznog grada savršeno uklope sa melanholičnom atmosferom albuma.

U opšte prisutnoj atmosferi, koja po svojoj emotivnoj delikatnosti odgovara recimo muzici odličnog britanskog benda Daughter, Ruiner“ je sličan prvencu „I Go Missing in My Sleep“,  što se najbolje oseti u lo-fi aksutičnim pesamama  „Wearing“ , „Birds“ ili „Moon“.  

Sa druge strane „Ruiner“ je veliki iskorak za bend jer Wilsen zvuče odvažnije, sigurnije, jasnije i snažnije.  Umesto eteričnih muzičkih pejazaža sačinjenih od koktela blagih, maglovitih gitarskih linija i ritam mašine,  i povremeno blage elektronike, na debi albumu, „Ruiner“ u svom muzičkom jezgru sadrži klasičnu rock postavu bubanj, bas, gitare i vokal.

Preporuka

share
share