Last Night in Soho [2021]
Last Night in Soho Edgara Rajta (Edgara Wright), dolazi u godini u kojoj je ovaj autor već napravio odličan dokumentarni omaž braći Mael (The Sprarks Brothers), ali se ovaj horor ni na koji način ne naslanja na njegov prethodni film, osim da potvrđuje Rajtov status velikog radnika u kinematografiji.
Formalno preuzeta matrica Džekila i Hajda, po kojoj se mlada studentkinja fakulteta za modnu deletnost u Londonu noću pretvara u razuzdanu vokalnu solistkinju, čiji se život rapidno pretvara u košmar visoke prostitucije šezdesetih godina, film vođen temeljnim Rajtovim stilskim pop-izvedenicama se pretvara u psihološku studiju na tragu filma Black Swan, sa jakom narativno-estetskom potporom u karakternoj studiji o paranoidnoj šizofreniji Polanskog Repulsion.
Last Night in Soho ima pomalo šik svinging estetiku Londona, gde Rajt pristojno emulira Gaj Ričijeve i Deni Bojlove filmove, ali česte narativne diskursne vijuge često skreću pažnju na autorove omaže velikanima kinematografije, pa se stiče utisak da se Edgar Rajt dobro zabavljao kreirajući dramaturški svoje najzahtevnije delo do sada.
Uz veterene filma kao što su Dajan Rig (Diana Rigg) i Terens Stamp (Terence Stamp), Last Night in Soho nose Anja Tejlor-Džoj (Anya Taylor-Joy) i Tomasin Mekenzi (Thomasin McKenzie), superirono kreirajući tandem u kome se dobrica i moralno ispravna persona empatično vezuje za svoju surealnu viziju, samo da bi se na kraju suočila sa činjenicom da je od utvara u glavi nemoguće pobeći, a da neposredno opasnost realno vreba i u sadašnjosti, te da idealizacija i saosećanje često budu stranputica.
Finalne montažne hororične sekvence su odraz visoke virtuoznosti i iskustva, a uz muzički skor i prateće kompozicije, Last Night in Soho je i tematski, stilski i narativno najozbiljni film Edgara Rajta u njegovoj dosadašnjoj karijeri.
