Dune [2021]
Adaptirati jednu od najprodavanijih (20 miliona kopija) i, po mnogim kritičarima, najboljih knjiga naučne fantastike, nije trivijalan zadatak, ali to je upravo zadatak koga se prihvatio Deni Vilnev (Denis Villeneuve), režiser filmova "Arrival" i "Blade Runner 2049". Knjiga u pitanju je - "Dina" Frenka Herberta, izdata 1965. godine, prva novela sage o peščanoj planeti Arakisu (Dini) i knjiga koja mu je donela nagrade "Nebula" i "Hugo". Film, koji je ovom prilikom nastao, je audio vizuelni spektakl vredan doživljaja.
Bogatstvo opisanog sveta, naroda i kultura, u knjizi, političkih intriga i filozofskih i etičkih pitanja kojima se ona bavi, predstavljaju poteškoću kojom su se režiseri bavili u prošlosti. Kultni filmski režiser, Alehandro Hodorovski (Alejandro Jodorowsky), sredinom sedamdesetih godina, dobio je odrešene ruke da radi na spektaklu, koji bi u tom trenutku predstavljao najskuplji film u istoriji. Scenario, koji je Hodorovski pripremio i na kome je insistirao, zahtevao je film od 14 sati.
Film Dejvida Linča (David Lynch), koji je izašao 1984. godine, je u finalnoj verziji takođe bio duži od onoga što su izdavači bili spremni da puštaju, pa je modifikovan i skraćivan toliko da ga se na kraju Linč odrekao.
"Dina" je smeštena u daleku budućnost, u kojoj, galaktičkim carstvom, u ime cara, planetama vladaju plemićke porodice. Društveno uređenje je, dakle, neofeudalizam sa uticajnim merkantilnim esnafima (eng. gild) koji vladaju iz senke. Radnja prati Pola Atreida, mladog naslednika plemićke porodice Atreid, koja dobija u namesništvo pustinjsku planetu Arakis. Arakis je jedino mesto u carstvu na kome se nalazi supstanca "melanž" tj. "začin": droga koja produžava život i bez koje svemirsko putovanje ne bi bilo moguće. Kontrola nad najznačajnijom supstancom u univerzumu pokazaće se kao opasan poduhvat.
U današnje vreme su izdavači malo fleksibilniji sa dužinom trajanja, te Vilnevov film traje malo preko dva i po sata. Takođe, Vilnev je doneo odluku da knjigu podeli na dva filma. Ovaj film uvodi gledaoce u svet peska, njegov narod - Fremene ("Slobodnjaci") i njihovu kulturu i običaje. Takođe, postavlja na tablu pione koji će, u budućem drugom delu, drmati osnove galaktičkog carstva.
Važno je da pomenem da sam ljubitelj knjige, koju sam pročitao nekoliko puta. Sa te tačke gledišta, Vilnevovom ostvarenju ne mogu da nađem ni jednu zamerku. Film predstavlja vernu adaptaciju knjige uz neverovatan fokus na detalje. Scenografija i fotografija oduzimaju dah, a muzika koju je komponovao Hans Cimer (Hans Zimmer) upotpunjuje celokupnu atmosferu. Cimer i Vilnev su već sarađivali na "Blade Runner 2049" i sa ovim filmom "Dina" ima puno zajedničkih tačaka. Radnja filma se razvija na sličan ležeran način, dajući vremena svim čulima da iskuse događaje i okolinu, na taj način uvlačeći gledaoca duboko u svet koji posmatra.
U knjizi postoji jako mnogo unutrašnjih monologa glavnih protagonista, koji čitaocu oslikavaju stanje stvari i njihovih osećanja. Lako rešenje, kojem se obično pribegne u ekranizaciji ovakvih dela, je postojanje naratora, kao u Linčovom filmu. Teži put je preneti teret "pokazivanja" na glumce (maksima - pokaži nemoj da pričaš - "show don't tell").
Novela "Pijanista" je tako ekranizovana i Ejdrijen Brodi (Adrien Brody) je uspeo da dočara sve bez izgovorene reči u svojoj interpretaciji koja mu je donela Oskara. Vilnev se hrabro odlučio za teži put i glumačka ekipa je taj zadatak uspešno ispunila. Gluma je odlična. Vapaj fremenke, Šedut Mejps, u religioznom ushićenju, me je protresao do kostiju.
Transformacija Šalamea (Timothée Chalamet) u ulozi Pola Atreida, od plemićkog klinca sa tutorima, kome je sve potaman, ka karakteru kakav će biti u drugom delu, je gradualna i ekspresivna. Kasting svih karaktera je odličan i u skladu sa knjigom.
Za one koji još uvek nisu pročitali knjigu, igra intriga i smicalica, data samo u delićima koje je vreme prikazivanja dozvolilo, možda će biti konfuzna, ali je film odličan uvod da ih dublje ispitaju čitajući knjigu. Divna stvar je što su, u filmu, scene i događaji "naslikani" širokim potezima umetnika što budućim čitaocima ostavlja bogatu osnovu na kojoj će sami izmaštati detalje, dok prolaze kroz novelu.
Film "Dina" Denisa Vilneva je vredan gledanja u bioskopu, gde svu pažnju možemo pokloniti fantastičnom putovanju kroz galaktičku budućnost čovečanstva i ... (kao što se i knjiga završava iznenada, otvorivši, u prvom čitanju, više pitanja nego odgovora) svaka sledeća poseta, otkriće novi dragulj, spoznaju ili detalj koji nam je promakao.
