Arrival [2016]
Amy Adams , Jeremy Renner , Forest Whitaker ...
Tokom velikog vremenskog perioda, od samog postanja inteligentnog oblika života kakvog i danas poznajemo, gledalo se u zvezde i verovalo u postojanje viših i moćnijih bića koja imaju moć da uređuju život i sudbine svih nas koji smo dole. Uglavnom sve religije na svetu imaju vrhovno ili više vrhovnih bića kojima se klanjaju. Mnoge od njih prepričavaju u svojim svetim knjigama, ranije susrete sa tim bićima koje nazivaju bogovima. Takođe, sve religije predviđaju ponovni dolazak tih svevišnjih bića i ponovni kontakt sa njima, za naše generacije, naravno, prvi takve vrste.
Upravo od takve pretpostavke polazi priča "Story of Your Life" po kojoj je Denis Vilnev režirao film Arrival. U najavi, posebno ako poznajemo njegove ranije radove tipa "Enemy" i "Sicario", trebali bi da očekujemo (moj slučaj) neku verziju indie-SF filma. Za takvu interpretaciju, odabrani su likovi Amy Adams, Jeremy Renner i Forest Whitaker kao nosioci priče. Film je pogodio metu otprilike kao i stormtruperi u serijalu Zvezdanih ratova...
Pokušavajući da pobudi emocije gledalaca još u najranijoj fazi filma, prikazujući dirljive scene porodične tragedije i gubitka, Arrival se dalje razmotava kao tiha i spora patnja, prošarana TV vestima o dolasku vanzemaljaca na 12 lokacija na našoj planeti. Zašto baš taj broj i zašto baš na tim lokacijama nije do kraja ostalo jasno a ni na samom početku, naravno.
Ako se podsetimo Erih von Denikena i njegovih teorija o posetama vanzemaljaca u ranijoj istoriji ljudske vrste (Nazca linije u Čileu npr.) i naznaka pokušaja komunikacije sa lokalnim stanovništvom i shodno tome, interpretaciji tih, nazovimo ih porukama, tadašnjeg nivoa naše civilizacije u obliku crteža, pisma ili priča, pokreće se večna rasprava o komunikaciji na istom nivou sa bićima više inteligencije. Glavna junakinja filma je visoko uvaženi profesor lingvinstike koji je odabran da predvodi tim pregovarača iliti interpretatora komunikacije sa vanzemaljcima. Osnova je provaliti t.j. dekodirati jezik na kome se komunicira. Taj deo priče je interesantan ali za jednu od epizoda X files ili Zone Sumraka, kako film odmiče, postaje dosadan i nepraktičan za veliko platno.
Jedna od činjenica je i da većina velikih sila, svaki neidentifikovani dolazak na svoju teritoriju smatra za agresiju i tenzije su stalno na ivici delovanja na takvu pretnju. Paranoja je prisutna kod takvih struktura pa se brže-bolje očekuje odgovor o namerama neobičnih bića. Nekonzistentnost u toku same priče i filma se i na ovom polju može videti, gledalac je primoran da sve prati iz improvizovanih šatora i klaustrofobičnih prostora dok ne dođe do razrešenja.
CGI efekti su svedeni na scene kontakta sa vanzemaljcima, njihova forma i komunikacija posle kratkog vremena postaje predvidiva i, opet naglašavam, dosadna. Već nakon kratkog vremena, film postaje gomila bezbojnih naznaka i obzirom da nema nikakve promene tempa, pokušava da nedorečenim scenama i dijalozima podigne znatiželju. U takvim, očajničko sklopljenim trenucima, priča beži u dobro poznatu klopku sa vremenskom determinantom, pogleda u budućnost, putovanja kroz vreme itd. Ovde već postaje jasno da je ova, dobro smišljena prevara u pakovanju od SF filma, imala za cilj da nas zavede u početnim scenama i da se poigra sa samim poimanjem koncepta slobodne volje i sudbine.
Konačnu ideju, zbog tzv. spoilera neću pomenuti (ukoliko neko zaista želi da posveti 2 sata gledanju ovog filma). Utisak koji je meni ostao je poprilično razočaravajući i gorak a posebno imajući u vidu da je dotični reditelj Vilnev planiran da režira nastavak kultnog Blade Runner-a i rimejka filma Dune. Ovo je trebao da bude njegov debi na SF planu posle, opet moram pomenuti, dva sasvim solidna filma The Enemy i Sicario.
