The Joy Formidable
Into the Blue
Hassle Records / 2021
8.1
8

Velški indie rock trio The Joy Formidable postoji već, još malo pa 15 godina. Iza sebe imaju 5 albuma računajući i ovogodišnji „Into the Blue“. Na scenu su se probili dobro prihvaćenim „The Big Roar“ iz 2011.godine. Zatim su usledili sasvim pristojni i dobri albumi „Wolf's Law” (2013), “Hitch” (2016), “AAARTH” (2018),  koji nisu mnogo odskakali po kvalitetu.

I pored toga što je njihov distrozirani, melodični gitarski zvuk nešto što meni lično poptuno odgovara, a povrh svega, što ja uvek favorizujem i dajem šansu britanskim muzičarima a posebno onima koji dolaze iz Škotske, Irske i Velsa ovaj bend je meni nekako ostao potpuno ispod radara.

Ono što mogu, na prvo slušanje svih propuštenih albuma da zaključim je, da mi nije baš jasno kako ovaj bend nije popularniji. Imaju sve kvalitete jednog dobrog indie rock benda koji naginje ka mejstrimu, poput recimo The Raveonettes ili Yeah Yeah Yeahs. Veoma dobar ženski vokal, inteligentne i nimalo dosadne melodije, koje nasuprot mnogim njihovim puno poznatijim kolegama sa nezavisne scene ni malo ne zvuče jeftino ili su pak potopljene u čamotinju i tugaljivo samranje. Sve ovo važi i za one sporije, emotivnije pesme.

Bend su 2007. godine osnovali Rhiannon "Ritzy" Bryan, glavni vokal i gitara i Rhydian Dafydd na bas gitari. Rhiannon i Rhydian su prijatelji iz detinjstva, a kasnije, nekoliko godina i emotivni par. Na početku muzičke karijere svirali su zajedno u mančesterskom bendu Tricky Nixon.  Nakon raspada tog benda vratili su se u rodni velški gradić Mold, inače rodno mesto fenomenalnog velškog glumca Rhysa Ifansa, gde su osnovali bend The Joy Formidable zajedno sa bubnjarom Justin Stahley-em koga je 2009. godine zamenio sadašnji bubnjar Matthew James Thomas.

Peti album ovih velšana nastao je u njihovom rodnom gradu, ali je snimljen u državi Utah u SAD, i čijim pustarama, na usamljenoj farmi Bryanova povremeno živi poslednjih nekoliko godina.

“Into the Blue” je album koji vam se već na prvo slušanje dopadne ili ne. Za naslovnu numeru “Into the Blue” može se reći da je školski primer dobre gitarskog alternativnog ruka. Topao vokal Bryanove dominira pesmom, pritajene gitarske linije transformišu se u talase distrozija na refrenu, uz snažnu bas liniju i čvrsti ritam.  Veoma dobar detalj je kratak momenat kada se prepletu vokali Ritzy Bryan i Rhydian Dafydd-a.