Hope Sandoval & The Warm Inventions - Until the Hunter [2016]
Bilo je to hladno decembarsko veče, negde početkom devedesetih. Sedeo sam u potpunom mraku, tužan zbog nekog banalnog razloga, koji mladom čoveku u tom životnom dobu može delovati kao da je kraj sveta, odmah tu iza ugla. Slušao sam omiljenu radio emisiju i gledao se vetar igra pahuljama pod svetlom ulične rasvete. Onda je došao trenutak posle koga vaš život nikada ne može biti kao pre. Sa radio aparata čula se predivna pesma i čaroban glas. Pesma je „Fade Into You“, benda Mazzy Star, a vlasnica čarobanog glasa je Hope Sandoval.
„Until the Hunter“ je treći album Hope Sandoval i Colm Ó Cíosóig (My Bloody Valentine) koje su izdali pod imenom Hope Sandoval & the Warm Inventions. Prethodna dva su „Bavarian Fruit Bread“ (2001) i „Through the Devil Softly“ (2009). I na ovom albumu kao i na svim prethodnim sa ovim bendom ili matičnim Mazzy Star, njen glas je na prvom mestu. Muzika je tu da njen glas vodi kroz razne nijanse melanholije.
Album otvara devetominutna „Into the Trees“. Pesma je snimljena u kamenoj kuli, i akustika tog prostora daje atmosferi pesme dodatnu mističnu i maglovitu notu, pojačanu još zvukom orgulja i tihim pulsirajućim ritmom. Predivna slajd gitara u „The Peasent“ vodi nas u folk predele koje u određenim nijansama podsećaju na muziku koje je Robeck stvarao sa Mazzy Star, i po kojoj lagano klizi predivan glas Sandovalove. Sa veoma suptilnim promenama uspeva da otvori pred vama veliku paletu emocija, nešto što je uvek bila možda i najbolja strana muzike koju je ona stvarala. Pesma „Let Me Get There“ je verovatno najbolji duet ove godine i sama po sebi je pravo remek delo. Melanholija koju Kurt Vile nosi i svojim glasom i gitarom stvara savršenu hemiju sa Hope Sandoval, tako da i sedam minuta koliko pesma traje, deluje kratko.
Na početku se čini da je upravo Robeckova gitara i njegova moć da svoje emocije prenesene kroz gitaru savršeno sinhronizuje sa emocijama koje nosi glas Sandovalove, ono što nedostaje ovom albumu. Potrebno je dati ovom albumu malo više vremena. Posle nekoliko slušanja polako će te otkrivati prelepe motive i možda primetiti da muzika koju je Colm Ó Cíosóig stvorio nosi po neku svetlu notu koje su često retke kod Mazzy Star. To je možda i najveća razlika između ova dva benda. To se može primetiti u „Salt of the Sea“ , „I Took a Slip“ i „Liquid Lady“ koje zvuče kao nešto što bi Robeck stvorio kada bi želeo da zvuči veselije nego obično. The Warm Inventions su prilika da oboje kažu ono što ne mogu sa svojim matičnim bendovima i to rade na najbolji način.
Ako pogeldate karijere i Hope Sandoval i Colm Ó Cíosóig, videćete da nemaju mnogo albuma za sobom, ni sa ovim ni sa matičnim bendovima. Za ovaj album čekali smo sedam godina, za četvrti album Mazzy Star, „Seasons of Your Day“ čitavih sedamnaest godina. Svaki od albuma sa Mazzy Star ili The Warm Invention ima kod ljubitelja muzike status remek dela. Možda je i razlog tome što njihovo stvaranje traje toliko dugo.
