Pig [2021]
Evo nam ga naš stari dobri Nicolas Cage, i da nam je neko rekao da će njegovom zvezdanom liku u novom filmu društvo praviti svinja, mislim da bi malo ko verovao u tako nešto. Bilo kako bilo, dobili smo to, film Pig. Međutim, Pig zahteva da sve pretpostavke i predrasude ostavite po strani, jer Pig nije film kakav vi verovatno mislite da jeste. To je nešto daleko lepše i daleko bolnije. Reditelj i scenarista Michael Sarnoski sa svojim dugometražnim debijem osigurava nam od početka do kraja da će njegov film biti uzdržan, lep, ali pun besa i slomljenog srca.
Nicolas Cage ima vrlo jedinstvenu filmografiju, glumio je u dramama kao što je Adaptation (2002), filmovima o superherojima u Ghost Rider (2007) ili u jedinstvenijim žanrovskim filmovima poput Mandy (2018), a Pig se pridružuje prvoj kategoriji. Zapravo, Pig je nešto sasvim drugačije od svega do sad. Cage pruža ovde neverovatno dirljivi i duboko zakovani performans. Ne govori puno, ali je u stanju da s malo prenese mnogo. Pig nije film za ljubitelje luđih filmova Nicolasa Cagea, ovo je film koji se fokusira na proučavanje njegovih likova i verujte mi, gledaćete ga s uživanjem od početka do kraja. Sigurno je da će biti i onih koji će očekivati možda više, drugačiji rasplet, a možda Pig zapravo i nije film za svakoga. S kritičke strane gledano, možda su njegove neke mane vidljive, ali ga ne sprečavaju da bude poseban film koji u svojoj radnji krije dublju poruku o čoveku i životu, ovakvu vrstu filma jednostavno treba znati ceniti. Ovo je prilično tih i smiren film i u tome je njegova snaga.
Radnja filma vodi nas u divljinu Oregona, Rob (Nicolas Cage) je samotnjak i lovac na tartufe, a samo mu njegova voljena svinja pravi društvo - ona je njegov prijatelj, porodica i onaj ko donosi novca, rođena s darom za iskorenjivanje tartufa. Nakon što je izgubio ljude do kojih mu je stalo, jedina osoba s kojom je u stalnom kontaktu je Amir (Alex Wolff), koji pomaže u distribuciji tartufa u restoranima u Portlandu. Jedne noći, Robova koliba u kojoj živi je provaljena, a njegova voljena svinja je ukradena - što ga dovodi do toga da se prvi put nakon mnogo godina vrati u grad u nadi da će je pronaći. Nevoljno tražeći pomoć Amira, on odlazi na putovanje kroz kriminalno podzemlje i gradske restorane, da otkrije ko bi želeo da mu oduzme tako cenjenu životinju. On i Amir su čudan par, ali čini se i jedina Robova šansa da uđe u trag svojoj svinji kroz restoransku scenu u Portlandu. Kako se njihova potraga nastavlja, saznajemo da je Rob bio vrhunski i cenjeni kuvar u prošlosti, a njegova istorija kao proslavljenog kuvara ga sad sustiže i nije u stanju da pobegne od sećanja na porodični život koji je deceniju ranije morao da ostavi iza sebe.
Gledati Cagea u ovoj ulozi je poput gledanja pejzaža - kao da se njegov lik stapa s prirodom koju naseljava. Predeo je izvanredan, a šumski ambijent odgovara izolovanom načinu života, dok posmatramo ljubavni dvojac oko šume kako otkrivaju retke i vrlo tražene sveže tartufe. Film ima gotovo zemljani kvalitet: osećamo miris šume, prljavštine, malog sveta koji Rob naseljava. To je usamljeni način života, ali Robu donosi mir. Ali taj mir neće potrajati, jer kada svinja nestane on se baca u potragu. Cage ovde nije onaj koji udara i razbija. Retko povisuje glas. Umesto toga, Cage nas podseća da, iako u filmove kao što je Mandy (2018) može da unese ludost, zaista može i da se uvuče u lik kao ovde. Njegovi zaštitni znakovi ovde nestaju, njegov glas je mekši, a njegovo razmetanje zamenjeno je nesigurnošću, dok njegova prepoznatljiva eksplozivna agresivnost prelazi u mir.
Baš kao što pravi kuvar vodi računa o svojim sastojcima, i Sarnoski je ovde vrlo pažljiv prema režiji i scenariju koji je napisao zajedno s Vanessom Block. Ponekad donosi nadrealni psihološki efekat gde skoro da živimo u Robovoj glavi. Kinematografija, osvetljenje i izbor montaže doprinose osećaju napetosti, čineći da mislimo da će neko uskoro da pukne i izađe iz šina. U drugim slučajevima, Sarnoski bira široko snimanje i pušta kameru da sedi, dok gledamo Roba u njegovoj tišini. Cage se uživljava u ulogu i dobija izgled pravog planinskog čoveka, njegova kosa je duga, i sve samo ne glamurozna, najbliža osoba na koju liči izgledom je Isus Hrist. Cageovo zvezdano prisustvo i ubedljivo izvođenje ove uloge dominira filmom i ovo je jedno od njegovih najboljih izdanja u čitavoj karijeri, ali sporedni rad Alexa Wolffa stoji jednako visok. Pohvale zaslužuju i partiture Alexisa Grapsasa i Philipa Kleina, koje su ispunjene žilavim žicama i melanholičnim gitarama.
Pig je film otvorenog srca i govori o osećanjima: ljubavi, sreći, zadovoljstvu, pa čak i tuzi. Pig podseća svet zašto je Nicolas Cage jedan od najvećih glumaca u svetu filma. Naravno, pravi vernici se nikada nisu pokolebali. Ipak, ono što je ovde jednako impresivno je činjenica da se radi o rediteljskom debiju Michaela Sarnoskog, i mora mu se odati priznanje za njegov prvi igrani film. Pig je iskustvo sa prelepom kinematografijom, jedinstvenim pristupima razvoju priče i đavolski dobrim zvukom koji apsolutno odgovara tonu filma. Prvenac Sarnoskog nije bez grešaka, ali signalizira veliki potencijal reditelja za ono što nas čeka u budućnosti. Zaključno, gledajte Pig i krenite na ovo životno putovanje bez predrasuda.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
