Dry Cleaning
New Long Leg
4AD / 2021
9.0
9

Pre samo nekoliko godina imali smo gomilu raznoraznih muzičkih kritičara/novinara koji su nas sa stranica popularnih muzičkih portala ili magazina, ubeđivali kako je gitarska muzika mrtva, veličajući pri tome svoje miljenike (koji, naavno, nisu ono što b nazvali gitarskom muzikom), nazivajući ih novim Sex Pistolsima, novim Kurt Cobainom ili kojekavim bombastičnim epitetima.

Par godina kasnije mnoge od tih perjanica muzičke scene već polako padaju u zaborav, u medijima ih drže samo epizode izazvane mentalinim problemima ili tabloidni porodični skandali, dok  su oni novinari, koji su ih kovali u zvezde, sada pronašli nove miljenike i ne prestaju da trućaju o gitarskom „rivajvalizmu“ (što je otmena reč za nešto što je ponovo oživelo). E pa da bi nešto oživelo trebalo bi prvo da bude mrtvo, a „gitarska“ muzika to nikada nije bila.

I dok slušam recimo debi album „New Long Leg“  londonskog benda Dry Cleaning, ne mogu a da se ne nasmejem na sve izjave tog tipa u prethodnoj deceniji.

Dry Cleaning postoje jedva par godine. Bend su krajem 2018.godine, nakon karaoke zabave osnoviali Tom Dowse (gitara), Nick Buxton (bubanj) i Lewis Maynard (bas).

Na samom počeku ova trojica su komponovali samu instrumentalnu muziku, da bi nakon šestm emseci na probi pojavila Florance Shaw, Dowse-ova prijateljica sa umetničke akademije, vizuelna umetnica i predavač na univerzitetu, bez ikakvog iskustva  muzici, kako bi preko muzičke podloge čitala delove knjige „Fears of Your Life Michaela Bernarda Logginsa. Nedugo zatim Florance Shaw je postala „frontwoman“ ovog benda i uz muziku dodala je svoje stihove.  

2019. godine Dry Cleaning su objavila dva veoma zapažena EP-ja „Sweet Princess“ i „Boundary Road Snacks and Drings“, da bi ove godine, sa malim kašnjenjem zbog svih peripetija zbog pandemije, objavili debi album „New Long Leg“.

Preporuka

share