Dry Cleaning - New Long Leg [2021]

May 18, 2021

Dry Cleaning

New Long Leg

4AD / 2021

8.9

Pre samo nekoliko godina imali smo gomilu raznoraznih muzičkih kritičara/novinara koji su nas sa stranica popularnih muzičkih portala ili magazina, ubeđivali kako je gitarska muzika mrtva, veličajući pri tome svoje miljenike (koji, naavno, nisu ono što b nazvali gitarskom muzikom), nazivajući ih novim Sex Pistolsima, novim Kurt Cobainom ili kojekavim bombastičnim epitetima.

Par godina kasnije mnoge od tih perjanica muzičke scene već polako padaju u zaborav, u medijima ih drže samo epizode izazvane mentalinim problemima ili tabloidni porodični skandali, dok su oni novinari, koji su ih kovali u zvezde, sada pronašli nove miljenike i ne prestaju da trućaju o gitarskom „rivajvalizmu“ (što je otmena reč za nešto što je ponovo oživelo). E pa da bi nešto oživelo trebalo bi prvo da bude mrtvo, a „gitarska“ muzika to nikada nije bila.

I dok slušam recimo debi album „New Long Leg“ londonskog benda Dry Cleaning, ne mogu a da se ne nasmejem na sve izjave tog tipa u prethodnoj deceniji.

Dry Cleaning postoje jedva par godine. Bend su krajem 2018.godine, nakon karaoke zabave osnovali Tom Dowse (gitara), Nick Buxton (bubanj) i Lewis Maynard (bas).

Na samom počeku ova trojica su komponovali samu instrumentalnu muziku, da bi nakon šest meseci na probi pojavila Florance Shaw, Dowse-ova prijateljica sa umetničke akademije, vizuelna umetnica i predavač na univerzitetu, bez ikakvog iskustva muzici, kako bi preko muzičke podloge čitala delove knjige „Fears of Your Life“ Michaela Bernarda Logginsa. Nedugo zatim Florance Shaw je postala „frontwoman“ ovog benda i uz muziku dodala je svoje stihove.

2019. godine Dry Cleaning su objavila dva veoma zapažena EP-ja „Sweet Princess“ i „Boundary Road Snacks and Drings“, da bi ove godine, sa malim kašnjenjem zbog svih peripetija zbog pandemije, objavili debi album „New Long Leg“.

Dry Cleaning po svom zvuku pripadaju sjajnom talasu mladih britanskih bendova koji su nastali i svoje debi albume objavili u drugoj polovini protekle deceinije, poput Shame, Fountanies D.C., black midi, Black Country, New Road.

Muzika Dry Cleaning je duboko ukorenjena u nasledju art rock/post punk bendova poput Wire, Magazine, XTC, Adam and the Ant, The Fall, Television pa sve do bendova poput Pavement i Sonic Youth uz izesnu dozu noise rocka i psihodelije.

Pesma koja otvara album „Scratchcard Lanyard“ postavlja muzičku matricu benda koja je dominantna na celom albumu. Masivne, melodične bas linije Lewisa Maynarda, oko kojih Tom Dowse plete izuzetne gitarske teksture i sve to podržano jednako dobrim ritmom na bubnju.

Ali ipak ono što grabi pažnju slušaoca na samom početku je vokal Florence Shaw. Iako se iz određenih pesama može osetit da bi se Shaw sasvim dobro snalazila sa pevanjem, ipak je odabrala „put kojim se ređe ide“ i svoje zanimljive, neobične, cinične i često bizarne stihove predstavila kao „spoken word“.

Kako Shaw već ima iskustva se držanjem predavanja, ovakav pristup joj zaista odgovara. Dinamika, intonacija, ritam, svakog sloga ili stiha su besperkorni i matematički tačno zaokruženi i podvučen i naglašeni muzikom, pre svega gitarskim deonicama gde čvrsti rifovi klize u melodijske linije ili buku. Tom Dowse u svakoj pesmi pokazuje da je jedan on najinteresantnijih gitarista na „povampirenoj“ gitarskoj sceni. Retko se može naći tako dobro spojeni besni rifovi sa mračnim jangle pop gitarskim linijama kao na „Her Hippo“, "Scratchcard Lanyard" ili pravog gitarskog krešenda na "Every Day Carry" .

Pored veoma prijatne boje glasa, uz neodoljiv britanski „posh“ akcenat, koji samo pojačava često pristuni cinizma u stihovima Shaw govori o raznim temema. Od društvenih očekivanja koje prate jednu mladu ženu u „Unsmart Lady“, suočavanjem sa krajem emotivne veze u „Leafy“ ili pak toka svesti vizuelne umetnice koja rečima slika svoje uvrnute vozije u gotovo svakoj pesmi na albumu.

Ono što se da primetili da svi elementi muzike ovog benda uklapaju se zajedno na jedan veoma prirodan i nepretneciozan način, što je delom zasluga i odlične produkcije Johna Parisha (PJ Harvey, Aldous Harding).

Dry Cleaning su grupa veoma talentovanih mladih ljudi, i njihov izvanredan debi album „New Long Leg“ to najbolje reprezentuje. Ali ono što još više raduje, oni su tek na početku svoje karijere.