Rose City Band
Summerlong
Thrill Jockey Records / 2020
9.2
9

Rose City Band je prošle godine objavio svoj debi album, koji je prema webmagazinu FatHipster predstavljao jedno od najprijatnijih iznenađenja u 2019. godini (celu recenziju možete pročitati ovde – link). Iako u početku nije bilo jasno ko tačno stoji iza ovog imena, pokazalo se da je RCB solo projekat Ripley Johnsona (Wooden Shjips, Moon Duo), koji je u početku bio zamišljen kao fokus na muziku bez očekivanja, jedan oslobađajući čin ograničen na studijsku sesiju. Na sreću, nakon manje od godinu dana stiže i drugo izdanje, koje demonstrira da gospodin Johnson ima ozbiljnije namere.

Photo: Jason Quigley

Reči sa kojima počinje “Only Lonely”, numera koja otvara album, u velikoj meri opisuju “put” koji se otvara ispred nas: “I wish that I was only lonely / I wish that I was on the road”. Taj osećaj otvorenog prostora i nesputane slobode ne može se preciznije opisati nego country rock zvukom, koji kao da dolazi sa džuboksa iz poznih 60ih. Na “Real Long Gone” rock ‘n’ roll pedesetih je u Dylanovskom maniru obogaćen lap steel gitarom, dok “Floating Out” ima lagani, eterični gruv, preko koga se kotrljaju solaže u stilu Jerryja Garcije. Noćni country blues “Reno Shuffle” je savršena pesma za laganu vožnju kolima sa spuštenim krovom. Na kraju se “Wee Hours” i “ Wildflowers” spajaju u jedno zajedničko, razliveno psihodelično putovanje, sa blagim daškom Krautrocka...

Ima ovde tragova Byrdsa, Creedence Clearwater Revivala i Flying Buritto Brothersa ali se kao glavni uzori ne mogu poreći The Grateful Dead. Njihov značaj postaje jasniji kada se čuje kako Johnson opisuje Rose City Band: “Uvek bih svojim prijateljima pretio da ću oformiti country rock bend kako bih se mogao povući i samo svirati u pubu svakog četvrtka uveče tokom “veselog sata”. Volim biti u mogućnosti da idem na turneje i putujem, ali sviđa mi se i ideja o lokalnom bendu... nešto što je pre svega društveno muzičko iskustvo”

Kako stvari stoje, ovo leto će biti dijametralno drugačije od “leta ljubavi”. Ideali za koje se jedna generacija pre pola veka borila leže pregaženi u stampedu potrošačke kulture, derivata neo-liberalne kapitalističke nemani. Ali, sunce je još jednom dostiglo zenit i imamo četrdest minuta prekrasne muzike, što je i više nego dovoljno da se uz dim i omiljeni koktel izgovori famozni punchline - The Dude abides.

Preporuka

share
share