Fontaines D.C. - Dogrel [2019]

Fontaines D.C.
Dogrel
Partisan Records / 2019
8.9
9

Sve više možemo pročitati kako je gitarska muzika u krizi. Ovakva tvrdnja jeste tačna do neke mere. Gotovo da od devedesetih na ovamo nismo imali fenomene poput grungea, madchestera ili brit popa.

U prošloj deceniji imali smo nagli skok popularnosti indie rock, pop i folk muzike ili nu metala ali to ni blizu nije bila tako jaka kreativna ekspolzija kao one koje su potresale svet popularne muzike krajem prošlog veka.

Uzroci za ovakvo stanje su duboki i kompleksni da bi se mi njima bavili, jedino što možemo uraditi je ukazati i preporučiti nove mlade bendove koji odskaču od mase drugih gitarskih bendova srodnih žanrova, a takvih na svu sreću ima. Bristolski post-punk bend IDLES  iza sebe već imaju dva odlična albuma, a prošle godine dobili smo fantastičan debi album londonskog benda Shame. Ove godine ovoj kolekciji možemo dodati i debi album „Dogrel“ dablinskog kvinteta Fontaines D.C.

Muzika svih ovih pomenutih bendova poseduje sličnu sirovu i iskrenu energiju ali svaki od bendova naravno nosi veliku dozu  autentičnosti. Fontaines D.C. su fokusirani na grad u kome su odrasli, na opasnost od gubljenja identita pred naletom modernih vremena. Stihovi frontmena Griana Chattena  veoma često nastaju u irskim pabovima i predstavljaju moderni odjek omiljenih pesnika i pisaca benda  poput Jamesa Joysea, W.B. Yeatsa ili Johna Keatsa.  

Ruku na srce Chatten i ne pokazuje da ima neke bogate vokalne predispozicije, bar gledano sa tehničke strane, ali to nikada i nije bio jedini potreban preuslov za  dobrog i zanimljivog frontmena. Chatten svoj glas koristi na pravi način, uz snažan irski naglasak odličnom ritmikom tokom recitovanja ironičnih „Dublin in the rain is mine / A pregnant city with a catholic mind” i iskrenih stihova  „My childhood was small / But I'm gonna be big” koji upakovani u eksplozivnu ritam sekciju, praćenu sirovim gitarskim rifovima sklapaju savršen recept za dobru gitarsku pesmu kakva je upravo jednoipo minutna “Big” koja otvara album.

“Sha Sha Sha” odiše atmosferom britanske post punk scene 80ih godina, i možemo je sasvim komotno smestiti na muzičku teritoriju koja se nalazi na preseku muzike bendova poput The Clash, The Smiths i The Fall.