Vernon Trodon
Viržini Depent
Booka / 2019
10
10

Neke knjige su jednostavno napisane da se pamte zauvek. Takav je slučaj sa klasikom Jadnici Viktora Igoa, pričom koju vole sve generacije. Međutim, da bi roman kao što je Jadnici postao takav klasik, bitno je ispuniti više stavki. Pre svega tu  je širok dijapazon likova, i svaki od njih ima po jednu karakterističnu crtu, i potpuno je okej napisati da se ni jedan lik iz rog romana ne zaboravlja. Zatim, tu je i  istorijski kontekst koji je stavljen u priču romana, i iako se cela priča ne dešava oko Francuske revolucije, ona igra veliku ulogu u samom romanu. Međutim, to je bilo  pre, i Jadnici i jeste roman koji oslikava jedno davno prošlo vreme. Ali srećom, tu je mogući naslednik ovog kultnog dela, koji nam isto dolazi iz Francuske. U pitanju je roman Vernon Trodon, odnosno trilogija koja se sastoji od tri romana. Zašto je  Vernon Trodon moderna verzija Jadnika i zašto ga treba čitati?

Pre svega, bitno je pomenuti  samu spisateljicu ovog romana, Viržini Depent, jer će poznavanje njenog života bolje objasniti njenu želju za pisanjem ovog romana. Naime, Viržini je rođena 1969. godine, i bavi se pisanjem romana i snimanjem filmova. Život Viržini Depent je bio posve neobičan i drugačiji – ona se bavila kako prostitucijom, tako i radom na pipšouovima, radila je u prodavnici ploča ali i kao kritičar porno filmova. Kao mala bila je žrtva i silovanja i nasilja, i sve ove stvari su je inspirisale da u svojim romanima piše o marginalizovanim ljudima i o ljudima koji žive na obodima društvenih normi. Depentova se pre svega bavi generacijom X, i načinom na koji je ta konkretna generacija napravila seksualnu revoluciju u svetu. Ona piše o drogama, o žurkama, o konstantom seksu, o ljudima koji žive na ulici ili o onima koji preživljavaju dan za danom ne znajući šta će im se desiti sutra. Takvi su joj likovi u romanima, i takvi su joj likovi u filmovima. Njen najpoznatiji film, koji je radila po svom romanu, jeste film Kresni me, francuski triler iz 2000. godine.

Život se često s nama igra u dva  poluvremena: u prvom te uspava, dozvoli ti da poveruješ kako držiš sve pod kontrolom, a u drugom, kad si opušten i razoružan, napravi preokret i uništi te.

Viržini Depent (izvor: Babelio)

Prvi tom Vernona Trodona nas upoznaje sa glavnim likom iz naslova romana. Vernon je pedesetogodišnjak koji je nekada davno bio vlasnik jedne od najpoznatijih prodavnica ploča u Parizu. Ali kako tehnologija kosi sve pred sobom, tako i Vernon ostaje bez svoje prodavnice, i završava na socijalnoj pomoći. Na početku ovog romana, mi saznajemo da on gubi i tu socijalnu pomoć i faktički ostaje na ulici. Međutim, kada sazna da je Aleks Blič, poznata rokenrol zvezda umro, Vernon će se setiti da kod sebe ima trake sa poslednjim Aleksovim intervjuom. Ove trake će, kako to obično biva, poželeti da ima svako bitniji u svetu umetnosti i medija, te će prava trka krenuti tek tad. U celom ovom kuršlusu koji se ogleda u vijanju Vernona Trodona za trake Aleksa Bliča, upoznajemo se sa nekim od najluđih likova  napisanih u doba savremene francuske književnosti. Osim Gzavjea, lika koji je realna karakterizacija današnjih muškaraca, koji se loži na druge devojke ali ne vara svoju suprugu, već samo na njih mastrurbira, tu su i bivša porno zvezda Pamela Kant koja ima tendenciju da napiše udžbenik za porno obrazovanje, Danijel koji je transeksualac, Lidija Bazuka, Votka Satana, Patris ili  Silvi koja ima nekoliko lažnih profila na Fejsbuku zbog pretnji ali i zbog igrica – ne zna se koji je lik od ovih interesantniji i unikatniji. Opisani do najsitnijih detalja, možemo zaista razumeti svakog od njih, nebitno da li nam se on kao lik dopada ili ne.

Što se tiče samog jezika u romanu, Viržini koristi jezik koji je savremen. Međutim, korišćenje ovakvog jezika je mač sa dve oštrice jer preti da zvuči jako otrcano. Depentova je zaista uspela da do tačnina oslika način današnjeg govora, i to je jako dobro i prevedeno na srpski. Međutim, ono što je bitno znati jeste da jezik zna biti prilično prost, shodno vremenu u kom živimo i psihologiji  likova. Isto kao što Viktor Igo radi u Jadnicima, tako se i ovde Viržini Depent bavi ljudima koji žive na marginama, ljudima koji postoje svuda oko nas, članovima umetničkih krugova koji nažalost danas ne mogu da profitiraju na način na koji zaslužuju. I Igo i Depentova u svojim romanima prikazuju različite klase društva  i sve načine na koje ti ljudi pokušavaju da žive. Ona u jednoj sceni opisuje plavušu u šuškavoj jakni koja čita Stivena Kinga, brinetu sa naočarima koja je ostavila polu otkopčanu svoju košlju, tinejdžera skinheda, četrdesetogodišnjaka sa rancem na leđima i fluorescentno žutim slušalicama, ženu koja peva flamenko. To su sve različiti ljudi koje možete sresti na dva mesta: a) u istom pasusu u ovoj knjizi, i b) na ulicama Pariza. Ono što još povezuje ove stvari jesu i  različiti muzički žanrovi i bendovi koji se provlače kroz knjigu. Što bi  se reklo, sto ljudi, sto ćudi, sto muzičkih žanrova. Ne samo da se pominju neka od najvećih  imena rokenrol scene sedamdesetih i osamdesetih, već i popularni savremeni bendovi kao što su Die Antwood i Gossip, dajući važnost različitim društvenim klasama i generacijama.

Što si bliže vrhu, borba je teža. Što se više penješ, ustupci više koštaju. I moraš sve više da ih praviš. Imati moć znači osmehnuti se kad ti neko moćniji od tebe drobi kosti.

Osim ovog sociološkog aspekta romana Vernon Trodon, Depentova je uspela da opiše različite vrste psihe ljudskog organizma – počevši od momenata koji nateraju osobe da počnu da se drogiraju, ili bave porno glumom, do toga kako posmatramo različite članove naše porodice, šta nas to navodi da postanemo nasilni ili naivni. Osim toga, bitno je obratiti pažnju i na generacijski jaz koji Viržini sjajno ubacuje u ovaj roman, iako ti momenti nisu toliko evidentni. Dok se generacija X drogira slušajući rokenrol i dok se vodi svojim principima, milenijalci, kako Viržini kaže, vole loše kadrirane filmove i žele da piju čaj od avokada. 

Vernon Trodon je knjiga koja se pamti jer nije samo prezabavna za čitanje, već su i likovi toliko upečatljivi da ih sigurno nećete zaboraviti brzo. Ova knjiga je kao osoba koju ste pozvali na seks na jedno veče misleći da vas neće zanimati kasnije, međutim onda shvatite da biste se družili s njom još dugo, dugo. Ukoliko volite savremenu književnost, onda je ovo definitivno roman za vas. Može biti prost na momente ali daleko od toga da je to bio način da Viržini privuče pažnju, i hvala  joj na tome.

Prikaz je originalno objavljen na sajtu Bukmarkić.