Noodles
I'm Not a Chic
Delicious Label / 2019
8.4
8

Japanski all girl alteranitivni rock band Noodles bliži se punih tri decenije na muzičkoj sceni. Yoko (gitara/vokal), Ikuno (bas) i Ayumi (bubanj) oformile su bend 1991.godine u Jokohami, sa oko jedne zajedničke ljubavi, rock muzike koja je dolazila sa zapadne hemisfere. Sve četiri devojke, jer na samom početku bend je bio kvartert, u kome je do 2004 godine gitaru svirala i Junko, radile su u istom muzičkom klubu. Ayumi kao tonac dok su ostale tri devojke radile u baru.

Noodles koje kao svoje  kao najveće muzičke uzore predstavljaju bendove poput The Breeders, Lush, Echo & The Bunnyman i generalno muyiku tok žanra i perioda sa zapadne hemisfere . U prvom delu svoje karijere devojke nisu razmišljale o nastupima van Japana, u kome su do početka novog milenijuma već sebi stvorile ime jednog od najinteresantnijih rock pojava na japanskoj sceni. To im je otvorilo put  da 2003.godine nastupaju kao predrupa svojim muzičkim heroinama The Breeders na njihovoj turneji po Japanu . Upravo su članice benda The Breeders bile te koje su svojim japanskim koleginicama predložile da razmisle o turneji po Americi.

2004.godine Junko napusta bend, navodeći kao razlog prezasićenje muzikom, baš u trenutku kada internacionalna karijere Noodles počinje da poprima svoje oblike. Mnogo toga se od tog trenutka dogodilo u karijeri ovog benda. Od tada u njihovoj karijeri usedili su albumi snimani u Sjedinjenim Američkim Državama, saradnja sa stranim muzičarima i producentima i konstantno poliranje i usavršavanje svoje kreativne i muzičke veštine.

Njihovu muziku karakterišu tople gitarske melodije, lepe harmonijama i mekani ženski vokali. To je slučaj i sa njihovm prošlogodišnjima albumom I'm not chic.  Naslovna pesma ovog LPja, koja otvara album, u potpunosti može stati rame uz rame sa najboljim pesmama girl bendova koji su obeležile alternativnu rock muziku 90ih, poput pomenutih The Breeders, Throwing Muses, Lush ili Belly.

“Cinnamon Tambourine” laganim, sunčanim gitarskim melodijama i zašećerenim vokalom naginje više ka jednom veoma dobrom gitarskom indie popu. Jedan od detalja koji njihovu muziku čini veoma privlačnom slušaocima na zapadu je što Yoko, koja na albumima peva i na engleskom i japanskom, svoje vokalne aranžmane gradi na harmonijama i melodijama koje su karakteristične za japansku muziku. To daje veoma simpatičan šarm njihovim pesmama, što pesme poput “Buggy Loop” i “Ruby Ground” savršeno reprezentuju.

“Violet Days” i “Ebony” svojom dinamikom i melodijom naginju ka Pixies, dok “Ebony”, “Small Planet” i “Cosmic Tour” koketiraju sa brit popom i bendovima poput Elastica.

Još jedan veoma zanimljiv motiv su stihovi koji su pojedinim pesmama otpevani na japanskom i engleskom. To može zbuniti internacionalne slušaoce koji ne razumeju japanski, i  kada Yoko peva, to deluje toliko šarmantno i simpatišno da ne verujem da će ikome zasmetati.

Na japanskoj sceni, žanr nezavisnog rocka koje Noodles sviraju daleko je od J-popa koji vlada njihovom mejnstrim scenom u koju devojke nisu uspele da se probiju. Ali da budemo iskreni, ne stiše se utisak da su to ikada i želele. Noodles su postale jedna od najvažnijih muzičkih figure japanske scene. Njihov prošlogodišnji album I'm not chic je odlična kolekcija indie rock pesama kojoj nećete moći da odolite kada ih čujtete, i svaki novo preslušavanje zvučaće vam sve bolje i bolje.

Preporuka