Slomosa - Tundra Rock [2024]

Dec 14, 2024

Slomosa

Tundra Rock

Stickman Records / 2024

Kada se priča o stoner rocku, vizija pustinjske vreline i lenjih riffova koji mirišu na benzin, obično se vezuje za američku scenu. Međutim, Slomosa donosi nešto drugačije – "Tundra Rock", sirovi, magloviti stoner koji umesto prašine sa Palm Desert autoputeva donosi dah severnih vetrovova i večnog leda.

Četvorka iz Norveške svoj drugi album isporučuje kao težak, ledeni talas, nemilosrdan poput snegom okovanih vrhova na obodima tundre, a opet topao i pulsirajući ispod površine.

Album otvara „Afghansk Rev“, eksplozivni početak gde se ležerni uvod lomi u riffove koji paraju slušni aparat poput grmljavine moćne lavine. Produkcija je oštra i jasna, a bend ne štedi na dubini zvuka, gradeći slojeve kao što se led taloži vekovima. Autentični zvuk benda donosi upravo tu kombinaciju beskompromisnih riffova i zagasitih melodija koje nose grunge nostalgiju – pomislite Soundgarden ili Alice in Chains, ali kroz hladnu prizmu Skandinavije.

Pesme „Rice“ i „Cabin Fever“ su srce albuma: masivne stoner gruvčine koje se kreću poput tenkova kroz snežni nanos. Basistkinja Marie Moe povremeno preuzima vodeću ulogu, dodajući duboki, pulsirajući ton koji uz bubnjeve Jarda Holea stvara temelje čvrste kao stena. Vokal Bena Berdousa ne nosi „pustinjski blues“, već neku promrzlu melanholiju, čime dodatno podiže atmosferu.

Na „Red Thundra“ bend usporava i otkriva svoju atmosferičnu stranu. Ovo je pesma gde muzika diše, preplićući se u sanjive pejzaže koji zvuče poput polarne noći osvetljene auurorom borealis. Bas linije vode igru poput smera vetra, dok gitara kroz reverb efekte gradi pejzaže koji prete da „progutaju“ slušaoca.

„Battling Guns“ ima sirovi, buntovni duh; ritam podseća na lupanje vojničkih čizama, dok tekst otvara teme globalnih sukoba, od izraelsko-palestinskog konflikta do univerzalne borbe za slobodu. Riff je težak, gotovo sablasno repetitivan, kao mantra ratnika pod šlemovima snežne tundre.

„Monomann“ i „MJ“ vraćaju u igru klasični stoner groove, prljav i sirov poput motora koji zavija negde u norveškoj pustoši. Ovo su pesme za brze vožnje kroz severne bespući – muzika koja pokreće, a ne gnjavi.

Za kraj, „Dune“ donosi hipnotičku dozu ritmičkog eksperimenta, sa tribalnim bubnjevima i „techno“ pulsacijom koja odiše mračnim hipnotizmom. Kao da ste ušli u lavirint snežnih dina gde se sve gubi i postaje jedna primordijalna energija.

Legendarni Kyuss su još početkom 90ih postavili postulate stoner rocka. Tako moćan zvuk, kakav su oni stvorili nisam mogao da pronađem kroz gotovo tri decenije. Bilo je tu odličnih stoner bendova, ali uvek je nedostajalo, ono nešto malo, da sve legne kako treba. Potraga za zvukom koji će stvoriti tako moćnu atmosferu bilo je poput svraba koji nikako ne možete pošteno da počešate. Sve dok se nije pojavila Slomosa, sa svojim prvi albumom istog imena kao bend i sada su to potvrdili svojim drugim albumom.

"Tundra Rock" nije revolucija, ali je nova stranica stoner rock istorije. Slomosa ne pokušava da izmisli žanr, već ga preuzima kao sirov materijal i gradi skulpturu nalik ledenim monolitima. Njihov zvuk je moćan i „muževan“, bez pretencioznosti, ali i dalje dovoljno atmosferičan da vas natera da zastanete i oslušnete hladnu tišinu. Ovo nije muzika za opuštanje, ovo je „rock za preživljavanje“ – putovanje kroz ledenu pustinju, gde samo najtvrđi opstaju.

Slomosa je sa "Tundra Rock" učvrstila svoje mesto u stoner rock panteonu. Ako volite riffove koji bruje kao moćne mašine, ritmove koji izazivaju tektonske potrese i pesme koje pričaju priču o surovosti prirode i istrajnosti ljudskog duha, ovo je album koji ne smete propustiti.