Nada umire poslednja
Bunt (Pobuna), Vladislav S. Rejmont
Dok „Životinjska farma“ Džordža Orvela poslednjih meseci biva sve popularnija kod nas, iznova osvaja čitalačku publiku i stiče nove obožavaoce, nama je pažnju privukla „Pobuna“, poslednje delo poljskog nobelovca Vladislava Stanislava Rejmonta, za koju mnogi tvrde da je „Farma pre Farme“. Ovaj roman objavljen je dvadesetak godina pre Orvelovog i postoji velika verovatnoća da ga je Orvel čitao i u njemu našao inspiraciju.
Već u samom sižeu vidimo jasne sličnosti sa čuvenom Farmom: životinje se bune protiv vlasti čoveka nad njima. Ovde ih na revoluciju nagovara pas, koji praktično do samog kraja ostaje njihov vođa.
Ali kako to da se pas, najprivrženiji čoveku od svih pripitomljenih životinja, pobuni protiv svojih gospodara i postane vođa revolucije? Asocijacije na biblijske motive su nedvosmislene i tu tek počinju: i Lucifer je bio jedan od najvernijih anđela Gospodu pre nego što je odlučio da se pobuni – pa „pao“.
Dobar sluga, zao gospodar
Pratimo, dakle, avanture Reksa, psa koji nakon smrti svog gospodara pada u nemilost gazdarice, biva prezren i „zamenjen“ ovčarima. Povređene sujete, beži u šumu i iskaljuje bes na svima koje sretne. Ubrzo ga privlači zov divljine i nešto praiskonsko što leži uspavano u njemu, te poprima vučji model ponašanja. Zaslepljen besom, žedan osvete i omamljen iznenadnom slobodom, gde može i da ubija, a da ne bude pozivan na odgovornost niti trpi bilo kakav vid kazne, započinje svoje putovanje – u sunovrat.
Jer, i divljina, u svoj svojoj slobodi, ipak je omeđena izvesnim zakonitostima. Sova (a ko drugi) ga upozorava da se u šumi ne ubija bez razloga, da postoji lanac ishrane koji se poštuje i da tu nema osvete, poredak prirode je takav da će jedni jesti, a drugi biti pojedeni. Međutim, Reks je gluv od mržnje i vapi za osvetom ljudskom rodu, dok u isto vreme ne prestaje da teroriše i šumski živalj.
Poput sirena koje su zavodile Odisejeve mornare, Reksa zadivljuje poj ždralova o raju koji postoji na zemlji, mestu gde ima mnogo hrane, uvek je sunce i nema zlih izrabljivača od ljudi. Nadahnut snovima o slobodi i nepreglednom izobilju, uspeva da nagovori mnoge životinje, čak i divlje, da ga prate. Svi će oni sanjati isti san i, vođeni istom idejom, često razjedinjeni, ponovo se ujedinjavati i jurišati ka slobodi. Reks će kao Mojsije voditi svoj „narod“ ka obećanoj zemlji, putem koji je dug, mučan, za mnoge koban. Posut sumnjama koliko i trnjem, odronima, gustom maglom i zimom…
Dok šibani raznim prirodnim preprekama, kao i međusobnim sumnjama i svađama, životinje posrću na tom putu, ono što ih iznova motiviše da nastave dalje je neuništiva nada da će uspeti i doživeti da vide boljitak. Ne skrećući pogled sa istoka, gde se uvek rađa novi dan, a sa njim se budi i noću zgasnuta nada, uporno ustaju i nastavljaju dalje, što dalje od ljudi, daleko od prošlosti. Ali nedosanjan san nikada neće postati java. Naizmenična smena dana i noći postaje jednolična. U toj monotonosti nada počinje da se gasi i ustupa mesto spoznaji o uzaludnosti lutanja,
U korist Pobune
Mogao je Rejmont jasnije pisati o tzv. poljskom pitanju i poljsko-ruskom ratu kao što je Orvel svojom „Farmom“ slikao sovjetsku revoluciju dvadesetak godina kasnije, ali je njegov „Bunt“ (tj. „Pobuna“) obojen nekim, nazovimo ih tako, univerzalnijim bojama.
Ključni motiv oko kojeg gradi roman je nada. U nadi za bolje sutra leže sve naše inspiracije za promenom, ona je životni pokretač. Najveći snovi upravo su o slobodi, jednakosti i izobilju – to su činioci utopističkog prikaza zemaljskog raja, nikada i nigde dosegnutog.
„Pobuna“ je sastavljena od niza bajkovitih simbola, lirskih deskripcija prirode, kao i biblijskih metafora. Njene su poruke univerzalne i vanvremenske. Kako su se od prvih plemena do današnjih država menjale društvene prilike, ono što je uvek ostajalo isto bila je čovekova potreba da bude slobodan – i sit. Tako se mogu podvući paralele i s ovom životinjskom avanturom i životom u tranzicijskim zemljama danas.
Rejmont postavlja pitanje na koje, čini se, ni danas nemamo odgovor: da li je prošlost sentimentalna varka kojoj se vraćamo svaki put kad nas porazi neuspeh današnjice; nije li bolje ne osvrtati se,ogrnuti se idealima slobode i jednakosti, pa krenuti put nade u bolje sutra.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
