Siskiyou - Not Somewhere [2019]
Iza imena Siskiyou ponajviše stoji jedno ime, Colin Huebert. Iako je na prethodna tri albuma, Siskiyou (2010), Keep Away the Dead (2011) i Nervous (2015), bio autor gotovo celokupnog materjala, ipak su u određenoj meri učestvovali pojedini muzičari, i dali priličan doprinos, ponajviše Erik Arnesen, kolega iz Huebertovog bivšeg benda Great Lake Swimmers.
Iza četvrtog albuma „Not Somewhere“ gotovo u celosti stoji sam Huebert koji je odsvirao gotovo sve instrumente na albumu. Pa ipak za finalnu verziju Huebert je pozvao u pomoć nekoliko kolega koji su dali mali, ali važan doprinos konačnom zvuku albuma. Veliki deo ovog albuma snimljen je još 2015.godine, ali je tek sada Huebert uspeo da rad na njemu dovede do kraja.
Pesma „Stop Trying“ koja otvara album snimljena je za dokumentarni film „The Happy Film“ Huebertovog prijatelja reditelja Stefana Sagmeistera. Saigmaster u njemu pripoveda autobiografsku priču o svojoj potrazi za srećom, što savršeno prate stihovi ove prelepe folk balade „Everything ain't goin' the way I planned, so I'm gonna sit myself down right here and see what happens to me if I don't do a goddam thing“.
„What Ifs“ donosi malo mračniju atmosferu i podseća na akusične Pixies. Na „Temporary Weakness“ gitara je praćena melodijom glokenšpila i snimaka sa dečijeg igrališta. Huebert je i ranije umeo da komponuje melodije koje vas na prvo slušanje zaintrigiraju melanholičnom atmosferom i lako vam se uvuku pod kožu, pomenuta „Stop Trying“ i „Unreal Erections /// Severed Heads“ pripadaju tom tipu pesama.
Iako možda na prvo slušanje album „Not Somewhere“ ne zvuči jednako aražmanski bogat kao prethodni, pažljivije slušanje otrkiće razne muzičke detalje poput klavira i elktrične gitare u „The End II // Song of Joy“, violončela u „Dying Dying Dying /// Wake Wake Wake“ i „Nothing Disease“ do kakofoničnog džez finala u pesmi „Unreal Erections /// Severed Heads (alternate outro)“
Problemi modernog čoveka poput otuđenosti, usamljenosti, anksioznosti i na ovom albumu, konstantna potraga za srećom su najčešće teme Huebertovih stihova, koje prati velika doza nostalgije i melanholije u lo-fi folk melodijama.
Zbog autentičnosti i iskrenosti Colina Hueberta koji toliko mnogo svojih emocija, unutrašnjih borbi i previranja pretače u svoje stihove i muziku, Siskyou albumi su uvek predstavljali donekle zahtevno štivo za slušanje, koje traži punu pažnju i malo više pažnje.
„Not Somewhere“ nije album koji se slušaocu dopadne na prvo slušanje, ali to je često slušaj sa dobrom muzikom. Ona traži vremena, često i posebno okruženje i unutrašnje razpoloženje kako bi otkrila punu svoju lepotu. „Not Somewhere“ je upravo takav album.
