Slušajući treći album Vankuverskog benda Siskiyou ne mogu, a da ne pomislim da mora da postoji nešto u kanadskoj vodi, vazduhu ili možda načinu života što kanađanima daje dar za stvaranje fantastične muzike. Tri godine nakon odličnog albuma Keep Away The Dead, album Nervous je korak u nove muzičke teritorije. Prethodna dva albuma Siskiyou (2010) i Keep Away The Dead (2011) su muziku ovog kvarteta definisali kao indie folk, možda, i zbog činjenice da su singer/songwriter Colin Huebert i gitarista Erik Arnesen, bivši članovi Great Lake Swimmers, gde je Colin Huebert bio za bubnjevima.
U medjuvremenu Colin Huebert je oboleo od hyperacusisa, oboljenja srednjeg uha, koje obolelog čini veoma osetljivim na zvuke. Sve ovo je bilo praćeno anksioznošću i čestim napadima panike. Kako mu konvencionalna medicina nije bila od pomoci, okrenuo se meditaciji i životu u poptpunoj tišini, u kući koja je delovala gotovo ukleto.
Na albumu Nervous banjoi su ostavljeni po strani, a folk korene su zamenili mračni pejzaži Huebertovog uma slikani bogato aranžiranim baroknim popom, i stalnim flertovanjem disonanci i prelepih harmonija.
Već prva pesma na albumu "Deserter" kreće se od baroknog uvoda začinjenog dečijim vokalima iz St. James Music Academy Senior Choira, preko hipnotičke bas linije Petera Carruthersa I bubnjeva Shaunna Watta, šaputavog i ranjivog vokala Colina Hueberta, da bi sve kulminiralo savršenim solom na saksofonu velikog maga Colina Stetsona.
Iako je ovaj album izašao još u januaru, na prvo slušanje me nije previše privukao, možda jednostavno nisam pogodio trenutak. Ali svako novo preslušavanje otkriva po nešto novo i prelepo u svakoj pesmi. Fino balansirana doza akustike i elektronike, slide gitara u "Bank Accounts and Dollar Bills", sanjiva "Violent Motion Pictures" , fuzija kamernog popa i kanadskog indie folka i predivan solo na trubi u "Babylon Proclivities".
"Wasted Genius" i "Oval Window" su negde na pola puta izmedju prethodna dva albuma i novog zvuka, "Imbecile Thoughts" na koju bi Arcade Fire bili ponosni. "Jesus In The 70's" koja kada se sluša u tišini, zatvorenih očiju, zvuči kao idealna muzička podloga za napuštenu kuću punu besnih duhova.
Kako je Huebert album napisao u svojoj usamljenoj vikendici, u divljini Yukona, nije čudno što ne mogu da se otmem utisku da bi savršena scenografija za slušanje, bila prohladna jesenja noć pod tamnim zvezdanim nebom.
