The Last Black Man in San Francisco [2019]
U bliskom kontaktu sa radovima Čarlsa Burneta (Charles Burnett), rediteljski debi Džoa Talbota (Joe Talbot) The Last Black Man in San Francisco, filmski je esej o galopirajućoj gentrifikaciji priobalnog područja San Franciska i njenoj pogubnoj refleksiji na preostalo siromašno stanovništvo.
Iako Talbotov uradak nosi jaku političku poruku već od prvih kadrova, primarni fokus je bogatoj vizuelizaciji i magičnom koloritu grada na obali Pacifika, što u svojoj suštini predstavlja sentimantano putovanje autora u njegovu prošlost i odrastanje.
Priča o vezanosti za kuću (objekat) iz snova, koju je po predanju glavnog junaka izgradio njegov deda tokom četrdesetih godina prošlog veka, odlična je studija o stanju afroameričke omladine koja odbija da sebe stavi u stereotip o uličarima i dilerima na uglovima prenaseljenih metropola.
Način na koji većina u konzervativnoj Americi vidi afromeričku zajednicu odstupa od vizije Talbotove Amerike, međutim, to ne znači da autor filma nije svestan očaja u koji zapada deo zajednice koja odbija da igra po pravilima koje im nameće siromaštvo i dominacija velikog kapitala.
Junak Talbotovog filma reprezent je generacije afroamrikanaca u izumiranju, i autor filma na ovaj način šalje vapaj, ne samo za očuvanje građevina i postojeće arhitekture San Franciska, već i za spas ono malo njegovih sunarodnika koji su se odvažili da drugačije razmišljaju i hrabro deluju u korist šire društvene zajednice.
Iako u svom narativu artistički nastrojen, The Last Black Man in San Francisco je jedna od onih drama čije vrednosti ostaju u vremenu kao svedočanstvo o značaju odvažnosti i hrabrosti pojednica, na trnovitom putu potrage ka boljem i pravednijem društvu.
