Sharp Objects [2018]
Kanadski reditelj Žan-Mark Vali (Jean-Marc Vallée), nakon uspeha serije Big Little Lies i filmova kao što su Dallas Buyers Club i C.R.A.Z.Y. obreo se na projektu realizacije novele Džilijen Flin (Gillian Flynn) Sharp Objects.
Rezultat je uspešna osmočasovna serija u HBO produkciji, a vodeću protagonistkinju glumi Ejmi Adams (Amy Adams).
Oštri objekti je jedna od onih retkih serija u poslednje vreme koja ne traži strpljenje, niti vas prvom epizodom uvuče u dešavanja, a onda naglo uspori i oteže. Ovo je očigledno bio dobro zamišljen i pripremljen projekat u startu, što je najbitnija stvar. Sve ostalo je posledica mudre i iskusne režije dokazanog autora.
Sharp Objects je kompleksna porodična drama pre svega, i nešto manje psihološki triler, iako sam zaplet sugeriše ovo potonje.
Simpatično je izmeštanje događaja u ruralnu Ameriku, kao da metropole nemaju dovoljno prljavštine i greha, producentske kuće rade na depopularizaciji ili popularizaciji unutrašnjosti države uporno nam iznoseći svu devijantnost porodičnih i komšijskih odnosa ovog puta u Mizuriju (Missouri).
Mizuri je junak i prošogodišnjeg hita Three Billboards Outside Ebbing, Missouri, tako da publiku očekuje sličan seting i u Oštrim objektima, s tim što umesto Ebbinga imamo izvesni Wind Gap.
Radnja se vrti oko novinarke, koja kao zadatak dobija istraživački rad na ubistvima u svom rodnom gradiću. Njen šef misli da će ta vrsta terapije dobro doći koleginici koja je nedavno izašla iz klinike za duševno klonule osobe. Naravno, taj zaplet je malo na klimavim nogama, što će se ispostaviti na kraju, ali ako stavimo po strani moralni aspekt šefovskih egzibicija, ostatak serijala je za svaku pohvalu.
Kritički čistunci mogu Valiju i ekipi zameriti gomilu stereoptipa i klišea, i to da 100 puta ponovljena laž posatje istina, ali u Oštrim objektima fetišizacija lažnih crkvenih i istorijskih događaja, uporna jadikovka i naricanje za porazom Konfederacije, imaju posebnu snagu, jer se podupiru na besmisleno vršnjačko nasilje, maloletničku delikvenciju, i nemoć starijih i nedostatak volje da se stane na put opštem društvenom propadanju. Sličnosti sa serijom True Detective su više nego očigledne, ali i to je deo kolorita i vizuelnog identiteta Oštrih objekata, i nešto što seriju čini dostojnim kompatiblnim parnjakom.
Međutim, Valijevo umeće i iskustvo se zapravo krije u sitnim detaljima, koji običnom oku lako promiču, i tu je ova serija najjača – reference i naznake se naizgled kriju, a zapravo su sve vreme ispred nosa, vidljive opreznom posmatraču.
Završni tvistovi, iako upakovani u simulakrum uravnilovke života u Sent Luisu, zapravo su idealan finale, gotovo na tragu Linčovih najboljih ostvarenja.
Da stvar bude još upečatljivija pobrinule su se i veteranka Patriša Klarskon (Patricia Clarkson) i Eliza Skalen (Eliza Scanlen), koje su svaka na svoj način izdominirale moćnim glumačkim performansima.