Mitski - Be The Cowboy [2018]
Muziku možemo do nekih granica uporediti sa modom. Proces kreiranja i jednog i drugog je donekle sličan, ukoliko možete prihvatiti da kreiranje jednog odevnog predmeta može biti umetničko delo. Imate modne kreatore koji kreiranju svakog komada odeće pristupaju veoma predano, detlaljno i pokušavaju da u njega unesu što više sebe mogu bez obzira da li će se to dopasti širokim narodnim masama, slično onome što rade određeni muzičari.
I u jednom i drugom slučaju, rezultat koji nastaje jednim takvim radom nosi mnogo brižljivo odabranih i uklopljenih detalja koji ponajviše odgovraju samom umetniku, koji, ako uspe da to što želi izrazi na najbolji mogući način možemo imati pred sobom pravo umetničko delo. A ako kojim slučajem sebe još i pronađemo u tom ostvrenju, osećaj je jedinstven.
Sa druge strane imamo odevne predmete koji se kreiraju za široke narodne mase, što obično nazivamo konfekcijom. Može tu biti veoma dobrih komada odeće, koji su kreirali odlični kreatori, koji vam se dopadnu na prvi pogled, ali kad ih probate vidite da tu nešto baš ne štima najbolje. Ipak su to proizvodi kreirani za široku publiku, skrojeni su po ukusu određene grupe ljudi koje povezuje naklonost prema određenim detaljima.
Slično je i sa muzikom. Imamo odlične muzičare čija dela vremenom, sve više počinju da liče upravo na konfekciju. Slušajući novi album Be The Cowboy američke muzičarke Mitski Miyawaki ili samo Mitski ne mogu da se odagnam upravo taj utisak.
Ima tu elemenata koji bi trebali privući publiku koja voli indie rock, pomalo distorziranih gitar, povremeno simpatičnih melodija ali mnogo češće potpuno neupadljivih. To osetite još od prve pesme „Geysir“, koja vam da nadu da ovaj album može biti nešto više od običnog konfekcijskog proizvoda.
Na albumu Be The Cowboy ima pesama koje odskaču od proseka poput „Remember My Name“, „A Pearl“ ili „Blue Light“. Ali najvećim delom ovo je previše ispeglano i uglačano delo, bez puno zanimljivih detalja koje bi vam na prvi pogled pomalo štrčali i delovali dovoljno uzbudljivo da se albumu vratite ponovo i pokušate da zaključite kako je umetnik upravo takve detalje pokušao da uklopi u celinu.
Glas gospođice Miyawaki je prijatan ali njegova upotreba nije previše uzbudljiva i kreće se u granicama koje bi se smatrale prihvatljivim za jedan konfekcijski proivod u žanru indie rocka, slično kao što to možemo primetiti kod recimo Lane Del Ray, Lorde ili gomile sličnih pevačice kojima ni ime ne možete upamtiti jer su počele da iskaču iza svakog ugla, što je samo pokazatelj da je ovakva vrsta muzika postala tržište na koje treba obratiti pažnju.
Sve u svemu, Be The Cowboy je album čije slušanje vam neće puno smetati, ali vas neće ni uzbuditi previše, već će negde lebdeti potpuno neprimetno u pozadini. Be The Cowboy je poput nekog, recimo H&M odevnog predmeta, koji ima detalje koji bi vam se dopali na prvi pogled ali kada probate osetite da ti detalji ili nisu upotrebljeni u vama odgovarajućuj razmeri, ne pašu jedan uz drugi ili vam jednostavno ne stoje dobro, dok sa druge strane nekome pristaju savršeno. Ali to je i najvažnija osobina konfekcije bilo da je u modi ili muzici. Mitski je talentovana umetnica i to se da osetiti upravo iz pojedinih momenata u njenim pesmama, samo je šteta što su takvi momenti podređeni onim prosečnim.
