La princesa de Francia
HD Argentina, Trapecio Cine, Universidad del Cine
Režija: 
Matías Piñeiro
Scenario: 
Matías Piñeiro
Zemlja proizvodnje: 
Argentina
Jezik: 
Spanish
8.5
8

Pineiro je jedan od onih retkih preostalih vizionara čija priča uspeva da ostane van domašaja kamere. Iako mahom koristi duge tejkove, ima tu puno krupnih i srednjih planova, koji nam omogućavaju da osetimo dešavanja koja ostaju u pozadini priče.

Naizgled konfuzna podela karaktera, i dinamična naracija, Pineiru ustvari služe samo kao sredstvo za stilsko poigravanje sa ranom komedijom Love's Labour's Lost Vilijama Šekspira.

Scena koja otvara film u statičnom kadru nam prikazuje haotičnu fudbalsku utakmicu na betonskom igralištu, koju prati muzika Šumanove Prve Simfonije, zapravo je i neka vrsta ključa za dalje čitanje teksta, u kojoj nam Pineiro poručuje da ako ljudi nikada ne ostaju isti, zašto bi bili isti pri svakom narednom ulasku u kadar.

Bazični zaplet prati tonskog majstora Viktora, koji po povratku u Buenos Aires iz Meksika, postavlja Šekspirovu radio dramu. Međutim, to je nešto što zaključujemo vremenom, zato što nismo baš sigurni ko tu zapravo šta radi, jer Pineirova tranzicija kamere i frenetični narativni impuls prosto oku ne daju mira. Ali, to je zapravo samo inicijalni okidač za pokretanje drugih čula.

Intrige, prevare, nagoni, nestalnost duha, pokreću sve likove u Pineirovoj predstavi, ali pravi užitak je uvek izvan osnovnog rada kamere i bazične drame. Fokus kamere je često izmešten na periferne detalje, dok naracija ostaje u drugom planu, dajući tako oku gledaoca priliku da gradi sopstveno mišljenje i stav o priči. Ili da jednostavno uživa.

Pineiro nam indirektno poručuje - znate poetski duh Šekspira, poznajete i ove vrste ljubavnih zavrzlama i intriga, pa zašto bi onda marili za ono što se zaista dešava na platnu... pustite da čula uživaju, ako zaista volite filmove.

Znao je to Felini, znaju to u novije vreme Grinavej i Majk Li, kao i Hou Hsiao-Hsien i Wong Kar-Wai... na kraju, znali su to dobro i Hičkok i Kubrik.

Nije Pineirov film bez mana, međutim, videti da neko u današnje vreme komercijalizacije umetničkih dobara, razmišlja inventivno i drugačije, uvek je prijatno iznenađenje.

Preporuka