Un beau soleil intérieur
Curiosa Films, FD Production, Ad Vitam Production
Režija: 
Claire Denis
Scenario: 
Christine Angot (screenplay), Claire Denis (screenplay)
Zemlja proizvodnje: 
France | Belgium
Jezik: 
French
8.0
8

„The pursuit of true love is not exhausting. It’s the project of so many lives.“ Upravo ove reči francuske autorke Kler Deni (Claire Denis) najbolje opisuju njen poslednji film Let the Sunshine In, romantičnu dramu koju nosi izuzetnim solo performansom Žulijet Binoš (Juliette Binoche.

I zaista, Let the Sunshine In je jedan od onih filmova koji postavlja mnogo više pitanje, nego li što pruža adekvatne odgovore na večitu dilemu o pravoj ljubavi.

Naizgled, Binošova glumi sredovečnu ženu koja, nakon razvoda, vodi raskalašan i seksualno slobodan život, koračajući iz veze u vezu bez naročite logike, i samo sa jednim pretpostavljenim ciljem, čije ostvarenje potražuje u prvim danima (satima!) veze.

Naravno, ovako infantilno i hladno predstavljeno drama Kler Deni deluje kao još jedan feministički manifest o seksualnim slobodama žena u dvadesetprvom veku, a sve na postulatima iskusnijih koleginica kao što su Šantal Akerman (Chantal Akerman), Margarate fon Trota (Margarethe von Trotta), Agnješ Varda (Anges Varda)...

Međutim, da li je baš tako?

Možda iz muško-šovinističke perspektive, ali, gledajući objektivno, Let the Sunshine In i Kler Deni daju mnogo više filozofski aspekt pogledu na ono što u opštem poimanju predstavlja ljubav.

Žulijet Binoš u svojoj potrazi nema najjasnije parametre prepoznavanja, međutim, njene namere nisu za osudu iz prostog razloga što ona svojim postupcima nikoga fizički ne ugrožava, iako nalazi na permanentnu moralnu osudu svog bivšeg supružnika, koji ni sam ne prepoznaje ljubavnu matricu, s obzirom na činjenicu da povremeno spava s njom.

I tu ulazimo u vrzino kolo, ne samo potrage i identifikacije 'prave ljubavi', već i na klizav teren moralne i etičke ispravnosti opštih ljudskih postupaka i kako se oni reflektuju na bliže i dalje okruženje.

U finalnoj sceni filma zatičemo Binošovu u iscrpnom i dugotrajnom razgovoru sa Žerardom Depardjeom (Gerard Depardieu), gde se Denijeva maksimalno zabavlja kontemplirajući o beskrajnim mogućnostima, predviđanjima i opcijama, nalik onima iz dnevnog i mesečnog horoskopa, koji pune stupce novina.

Ljubav ostaje fluidna materija, kako za Binišovu, tako i za njenog maga Depardjea, dok se odjavna špica odmotava u jednom od neobičnih završetaka filma za današnje standarde, a opet tako uobičajenog za francuske avangardiste.