The War on Drugs - A Deeper Understanding [2017]
Za svaku dobru pesmu, svaki dobar album, postoji savršeni trenutak kada se se sve kockice uklope, to može biti mesto na kome slušate, doba dana ili godine, doba života ili osoba koja je pored vas, kada u potpunosti u sebi osetite katarzično iskustvo koje vam samo muzika može pružiti.
Kao recimo kada u ljuljasci, na terasi, u sumrak sunčanog dana kasnog leta, posmatrate kako se šuma na obližnjem brdu polako stapa sa horizontom, a svežina večeri podseća vas da je jesen blizu, dok se iz slušalica po ko zna koji put čuje, apsolutno savršena „Pain“ sa odličnog četvrtog albuma „A Deeper Understanding“ benda The War on Drugs.
The War on Drugs su tokom proleća i leta podelili nekoliko pesama na osnovu kojih je bilo jasno da je bend snimio dostojnog naslednika, njihovog fantastičnog albuma „Lost in a Dream“ (2014) koji ih je smestio na sam vrh nainteresantijih, najslušanijih i najtraženijh rok bendova u poslednjih nekoliko godina i doneo ugovor sa velikom izdavačkom kućom Atlantic Records.
The War on Drugs su prvi album „Wagonwheel Blues“ snimili 2005.godine. U bendu je još uvek bio i Kurt Vile, koji je krenuo putem solo karijere nakon objavljivanja ovog albuma. Već sledeći album „Slave Ambient“ (2011) bio je značajan korak napred, na kome je bend, a pre svega Adam Granduciel, lagano oblikovao zvuk koji su doveli do savršenstva na albumu „Lost in a Dream“.
Adam Granduciel je poznat kao perfekcionista i to je očigledno u svakom momentu ovog albuma. Za razliku od prethodnih albuma na kojima je uglavnom sve radio sam Grancuciel, ovaj je delo celog benda. Doduše i dalje je sve bilo pod strogom kreativnom kontrolom samog Granduciela, jer svi članovi benda, gotovo da se nisu sreli u istom trenutku u studiju jer su dolazili zasebno i snimali svoje deonice.
Svaki od muzičkih motiva, savršeno je aranžiran i veoma pedantno i precizno uklopljen u celinu. U svakom trenutku možemo čuti jasno čuti nekoliko različitih muzičkih slojeva ispunjenih melodijma odsviranim na gitari, klaviru saksofonu, usnoj harmonici, klavijaturi, električnim orguljama, vibrafonu , za šta je takođe zaslušan Granduciel koji je i producirao ovaj album.
Više od pola decenije, od albuma „Slave Ambient“ očigledno je da inspiraciju za svoju muzičku formulu Granduciel traži u rok muzici 70ih i ranih 80ih, pre svega u onoj vrsti roka koju nazivamo „rok za odrasle“ (Adult Oriented Rock) i muzičarima poput Spreengsteena, Dylana, Tom Pettyja, Neil Younga.
Zato i ne čudi što atmosfera melanholije i nostalgije dominira ovim albumom, kao i uostalom muzikom The War on Drugs na njihova poslednja tri albuma. Tu sada nastaje još jedan poseban trenutak percepcije ovog albuma. Svakako je jesan da se radi o muzički veoma dobrom albumu, ali ono što je kod muzike najvažnije je šta ona budi u nama.