The Moonlandingz - Interplanetary Class Classics [2017]
Na muzičkoj sceni povremeno se možemo sresti sa veoma nesvakidašnjim pojavama, priča o bendu The Moonlandingz je i za te pojave čudna. Kao prvo oni su fiktivan bend, barem su tako krenuli. The Moonlandingz je bend koji su komponovali the Eccentronics Research Counsil za svoj konceptualni album „Johnny Rocket, Narcissist and Music Machine…I’m Your Biggest Fan“ iz 2015.godine. The ERC je muzički projekat koji su kreirali Adrian Flanagan i Dean Horner zajedno sa glumicom Maxine Peake. Album nam je doneo priču o Johnny Rocketu i njegovom bendu The Moonlandingz, kroz naraciju njegove opsesivne obožavateljke sa Maxine Peaks u ovoj ulozi, koja je bend opisala kao kosmički kraut-abilly sa lederhoznama i čarapama od aluminijumske folije.
Kako bi The Moonlandingz iz fiktivnog prešli u stvarni svet, šefildski elektronski duo Flanagan i Horner udružili su se sa dvojicom punk čudaka i provokatora iz južnog Londona Liasom Saoudijem i Saulom Adamczewskim (gitara) iz benda Fat White Family, Ross Ortonom (bubanj), basistkinjom Mairead O'Connor, Rebeccom Taylor iz benda Slow Club, Sean Lennonom kao producentom i snimili album „Interplanetary Class Classics“. Pored njih gosti na albumu su još i Yoko Ono, Phil Oakey (Human League) i Randy Jones(kauboj iz Village People). Lias Saoudi je, je naravno preuzeo ulogu frontmena Johnny Rocketa i savšeno se uklopio u ovaj karakter ili je to možda bilo obrnuto. U par živih nastupa početkom godine je nanovo definisao termin „haosa na sceni“, i to se pre svega onosilo na Saoudijeve nastupe, koji su veoma često sadržali njegovu nagost i crowdsurfing, obično i jedno i drugo u istom trenutku.
Tokom albuma imaćemo veoma originalnu fuziju i psihodelični kovitlac zvuka 70ih, krautrocka, disco popa, glama, electro-psych-popa. Album otvara odlična „Vessels“ sa čvrstim glam rock ritmom na dva bubnja, psihodeličnim saksofonom i Saoudijevim upečatljivim vokalom. Duet sa Rebbecom Taylor „The Strangle of Anna“ ima Veltvetovski prizvuk. „Sweet Saturn Mine“ je garažni rock sa psihodeličnim uvodom na harpsikordu . „Lufthahaza Man“ je krautrock synth sa odličnom gitarom Adamczewskog i savršenim motorik ritmom Ortona na bubnjevima. „Black Hanz“ i „The Rabies are Back“, imaju najbolje elemente odličnih pop hitova potopljenih u mračnu atmosferu i odjeke muzike bendova poput Suicide i The Cramps. Na „Glory Hole“ gostuje Randy Jackson u ulozi Guntera the Givera, koji je vokalom i refrenom „Ich Liebe Dich“ dočarao atmosferu mračnog berlinskog underground kluba. Album zatvara šesto minutna psihodelija sa Yoko Ono, u kojoj ona vrišti i zavija stvarajući specifičnu okultnu notu koja dovodi album do kulminacije i savršenog kraja.
Postoji mnogo neobičnih pojava na muzičkoj sceni. Veoma često je to, u odsustvu pravog kvaliteta i talenta najbolji način za skretanje pažnje publike, a ponekad, doduše znatno ređe nego ovo prvo, je to rezultat jedinstvenog umetničkog izraza. „Interplanetary Class Classics“, je remek delo uvrnutog genija i jedno apsolutno fantastično muzičko putovanje.
