Post Tenebras Lux
No Dream Cinema
Režija: 
Carlos Reygadas
Scenario: 
Carlos Reygadas
Zemlja proizvodnje: 
Mexico
Jezik: 
meksički, engleski, francuski
7.5
7

Film Karlosa Rejgadasa (Carlos Reygadas) je ozbiljno podelio publiku posle projekcije na filmskom festivalu u Kanu. Bez obzira na kojoj se strani publike našli, ne možete izbeći utisak teskobe i dezorijentisanosti.

Reditelj zahteva mnogo od gledaoca ne pružajući jednostavna objašnjenja, često, samo naznake koje svakog mogu odvesti na nekoliko različitih strana u tumačenju. 

Nema puno dijaloga u filmu, više je vizuelni nego narativni materijal. Mnogi delovi scenarija su pretočeni u slike i zvuk. Po rečima samog reditelja, reči su postale, više-manje, kao cvrkut ptica.

 

Naslov filma je na latinskom i znači "svetlost nakon tame". Ideja je potekla iz personalnog iskustva samog reditelja i reprezentuje individuu koja živi u zapadno orijentisanom svetu. Na neki način, svi živimo u nekoj vrsti tame svojih svakodnevnih frustracija i problema. Opet, nekako uspevamo da budemo slobodni i vedri i pored svih problema na koje nailazimo. Ta svetlost bi trebala biti tu i za naša buduća pokoljenja.

Meksiko, gde se ključna radnja filma i odigrava, je dugi niz vekova pod jakim evropskim uticajem i došlo je velikih mešanja kulture. Osećati se zapadnjakom u Meksiku danas, očigledno za reditelja, predstavlja jedan vid otuđenja i odvojenosti. Ta vrsta zla i samo zlo po sebi, je deo naših života. Crveni đavo može biti deo nečijeg sna ali isto tako, može biti i stvaran i deo bilo čijeg svakodnevnog života. 

Mnogi kadrovi filma su namerno zamagljeni u uglovima, bez nekog određenog reda ili namene. Gledajući scenu po scenu sa tim efektom, čini se kao da sve gledamo kroz neki kaleidoskop, kao da zavirujemo u nečiji san. Mogu slobodno reći da se neki uticaji mogu osetiti, posebno Andreja Tarkovskog i Terensa Malika. Sve je usmereno ka jednom podsvesnom iskustvu, ka lirskom istraživanju tame i svetlosti. Tokom filma, stalno se prezentuju suprotnosti - miran, šumski predeo narušava brutalan zvuk motorne testere, drveće pada, destrukcija. Mirno porodično jutro prekinuto je brutalnim prebijanjem psa ... jednostavno, iza svakog ugla svetlosti čuči jedna velika tamna mrlja. Postoje i vizije i naznake nekih budućih događaja ali bez nekog hronološkog reda, sve deluje kao bledi nagoveštaj bez nekog stvarnog utelotvorenja.

Post Tenebras Lux je jedna od raritetnih kinematografskih rešenja, vizuelno dopadljiv ali i nerazumljiv u meri kojoj bi prosečnom gledaocu bilo po volji. Zahteva angažovanje i saživljavanje sa materijalom i ubeđen sam, mnogima će upravo ova činjenica biti previše za 1h i 55min koliko film traje.

Carlos Rejgadas je 2012. godine u Kanu dobio nagradu za režiju.