The Nice Guys [2016]
„Nešto je trulo u državi Danskoj.“ Nakon relativno, do preterano pozitivnih rivjua i kritika dečije serijice Stranger Things, recenzenti, širom Amerike doduše, nahvalili su i akcionu komediju The Nice Guys, koja predstavlja slepstik i parodiju na detektivske priče iz sedamdesetih godina.
Hm, da li su pozitivne kritike opravdane? Ne bih rekao...
Prvo. Da, Šejn Blek jeste poznat kao lik koji je osamdesetih redefinisao akcioni žanr filmom Smrtonosno oružje, uz svesrdnu pomoć Ričarda Donera naravno. Međutim, njegovo poigravanje žanrom u narednih dvadesetak godina je manje-više na nivou zabavnih blokbasterčića za bioskopske dokoličare.
The Nice Guys, iliti Fini momčići su otprilike negde na tom nekom nivou. I ništa više od toga, bez obzira na preteran hajp.
Drugo. Neće da ulazim na teren kolorita filma, jer milionski holivudski projekti, NARAVNO, zadovoljavaju potrebne estetske kriterijume za gladne filmofile, koji moždanom masom upijaju kičaste pokretne slike. Fini momčići su lepo, leeeeepoooo upakovani.
Treće. Tempo filma je izuzetno dinamičan, tako da na početku deluje da se Šejn Blek zeza... šta je ovo: komedija ili sirovi akcijaš? Obični gledaoci su navikli Goslinga i Kroua da gledaju u drugačijim rolama, tako da adaptiranje na njihovu transformaciju zahteva vreme. Međutim, do trenutka kada shvatimo da je reč o parodiji, đavo je odneo šalu, jer... nekako Krou i Gosling deluju smeteno. Iako ih porede sa Abotom i Kostelom, njih dvojica zapravo izgledaju ispijeno, i nemaju mnogo 'komičnog mesa' za isporučivanje. Sve je to već viđeno, oprobano, sintetizovano, samleveno, vareno i isparilo odavno.
I da, 'tajna' je u tome da to i Blek zna. Ali, je li to opravdanje za nemaštovite dijaloge, totalno naivne akcione sekvence i debilnu glumu? Nije.
Fini momčići su zabava zbog zabave, jurnjava zbog 'jer smo tako u mogućnosti', i naravno gluma zbog zarade. I to je sve.
