Dune: Part Two [2024]

Dune: Part Two
Warner Bros. Pictures / 2024
Režija: 
Denis Villeneuve
Scenario: 
Denis Villeneuve, Jon Spaihts, Frank Herbert
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski

Ekranizacija „DineFranka Herberta uvek se smrtrala prilično „vrućim krompirom“ u svetu filma. Već je dobro poznata priča o epskoj propasti pokušaja stvaranja epskog spektakla u režiji Alejandra Jodorowskog. Ni David Lynch se nije previše proslavio svojim filmom iz 1984. godine, mada se za njegovu verziju pre može reći da je slobodna adaptacija negoli ekranizacija pomenutog romana.

Denis Villeneuve je uspeo već svojim prvim filmom da uradi što su mnogi mislili da je nemoguće, stvorio je sasvim pristojnu ekranizaciju ovog romana. O samom svetu romana Franka Herberta možete čitati na stranicama ovog portala ovde, kao i o prvom delu filma, te možemo odmah preći na ovaj drugi, koji je naravno direktni nastavak prvog dela.

Deluje kao da ni Villeneuve a ni sama produkcijska kuća i studio Warner Bros. koji stoji iza ovog filma, nisu bili baš sigurni u uspeh prvog dela, te nisu, kao što je to praksa u poslednje vreme, odmah snimili sve planirane delove, već su čekali da vide kako će proći prvi deo, pa da onda odluče šta će dalje.

Kako ja nikada nisam pročitao „Dinu“, iako sam ljubitelj naučne fantastike, ta knjiga mi je nekako prošla ispod radara, pa ne mogu da poredim sam roman sa ekranizacijom. Kada sam rešio da se možda bacim na čitanje, saznao sam da nastavaka tog kultnog romana ima "prs i pleva".  Od svog prijatelja, inače velikog ljubitelja ovog romana dobio iscrpan opis, dobrog dela opusa Franka Herberta, bez onih romana ovog univerzuma koji je posle očeve smrti pisao Brian Herbert. Sve to u jednom trenutku previše počinje da liči na neku latino američku sapunicu, pa sam odustao od čitanja i prepustio Villeneuveu da sve to sažvaće u obliku jednog, dva ili, kako sada stvari stoje, tri filma.

Drugim delom filma završava se ekranizacija, prvog romana Franka Herberta, onog najpopularnijeg, te ova dva filma bi pre trebalo posmatrati kao jednu celinu. Pa ipak, nakon gledanja drugog dela, moram priznati da je ostavio znatno snažniji utisak na mene. Možda zbog toga što je prvi deo bila samo priprema i zakuvavanje priče pred potpunu kulminaciju u drugom delu, ali mi se čini da je znatno više od toga. U "Dune: Part Two", stičem utisak da jeVilleneuve bio mnogo slobodniji,  mnogo više se poigravao kamerom, fotografija je apsolutno remek delo, i to se da  primetiti u gotovo svakom trenutku filma, posebno trenucima kada imamo pustinjske pejzaže ili epske scene akcije u pustinji. Sa druge strane čestim krupnim kadrovima glumaca, uspeo je da unese priličnu dozu napetosti u atmosferu filma, ali i da glavne likove prlibliži gledaocu na intimniji način.