Film "After Lucia": Brutalan prikaz maltretiranja u školi
Otkako se pojavio na filmskoj sceni, meksički reditelj i scenarista Michel Franco ne prestaje da šokira publiku. Njegov film "After Lucia", koji je prikazan u sekciji Un Certain Regard na festivalu u Kanu, verovatno je najjeziviji i najstrašniji film o zlostavljanju u školi. Franco je dobio brojne nagrade na festivalima - u Kanu, Veneciji, Čikagu i San Sebastiánu, a ono što prikazuje u svojim filmovima uglavnom pronalazi u stvarnom životu, onome što ga okružuje i onome što se zaista dogodilo.
U uvodnim scenama vidimo sedamnaestogodišnju devojku Alejandru (Tessa Ía) kako u društvu svog depresivnog oca Roberta (Hernán Mendoza) negde putuje. Ubrzo ćemo shvatiti da se oni sele iz obalnog meksičkog gradića Puerto Vallartea u Mexico City, gde Roberto otvara restoran, i to nakon što je u saobraćajnoj nesreći poginula njena majka, odnosno njegova supruga Lucia.
Dok se Roberto posvećuje poslu koji mu odvraća pažnju sa tragedije, Alejandra se pokušava uklopiti u novu okolinu i pronaći novo društvo, a čini se da je ekipa iz razreda, koju čine mladići i devojke iz Mexico Cityja, polako i prihvata. Dvoje se posebno ističu među tim cool ljudima koje će upoznati: prva osoba je simpatični momak José (Gonzalo Vega Jr.), a druga je izuzetno popularna Camilla (Tamara Yazbek). Na ove stvari film oduzima neko vreme, pa za publiku koja nema strpljenja sam početak bi mogao da ih prevari i možda navede da odustanu. Ništa se tu neće posebno događati osim onoga što smo rekli. A onda, šok!
Kada Alejandra pristane na seks sa Joséom, i još dozvoli da on to sve snimi svojim telefonom, ulazimo u drugi deo filma koji od tada, pa nadalje, ima potpuno drugu glavnu temu. Snimak seksa će ubrzo procuriti na internetu i postati viralan, a ono što će se tada početi događati ovoj nesrećnoj devojci spada u uži krug najšokantnijih i najstrašnijih stvari u istoriji filma.
Kada Alejandra nastavi da kontaktira sa Joséom i nakon incidenta, postaće meta alfa-ženke Camille i klike oko nje. Sitne spletke će se pretvoriti u ponižavanje, ali i mučenje, fizičko i seksualno. Sav ovaj horor dodatno pojačava Francov distancirani stil snimanja, pa gledalac ima utisak kao da je zaista svedok nekog pravog školskog maltretiranja, a ne fikcije.
Alejandra neće zatražiti pomoć, jer bi to značilo uvlačenje oca u celu priču, a ona želi da ga bar toga poštedi, pa će pokušati sama da se izbori sa problemom. To će drugima izgledati kao da prihvata ulogu žrtve, pa će se maltretiranje samo pojačavati. Sve što ćemo videti zaista dovodi do osećaja mučnine, besa i gađenja, kako zbog činjenice da niko ništa ne preduzima i stvari se pogoršavaju, tako i zbog spoznaje da su ljudi često primitivne životinje koje će se pridružiti čoporu iako im je jasno da je ono što čine pogrešno i loše.
Glumci su veoma dobri, posebno Hernán Mendoza i Tessa Ia, koji su potpuno prirodni u svom nastupu, kao dvoje ranjenih ljudi koji i dalje prolaze kroz težak period u životu dok im se događaju novi užasi. Michel Franco vrlo vešto vodi priču, snima u naturalističkom stilu, te udara ravno u glavu. Bez imalo ublažavanja, moralisanja i pametovanja prikazuje kako to izgleda svet jedne zlostavljane osobe.
Autor: Marko Jovanović
