Šta znati o Dini pre odlaska u bioskop
Film "Dina" Denisa Vilneva (Denis Villeneuve) je predivna filmska adaptacija, prve polovine, knjige "Dina", Frenka Herberta. Knjige za koju mnogi tvrde da je nemoguće transformisati je u sedmu umetnost. Razlog za ovo mišljenje je velika kompleksnost ideja i događaja kojima se knjiga bavi.
Herbert u svakom poglavlju knjige, kao da poziva čitaoce na filozofske rasprave etičke prirode, rasprave o ekologiji, religiji, ideologiji, ljudskoj prirodi... S druge strane svi događaji su isprepletani nitima "paukove mreže" intriga, politike i sopstvenih želja protagonista i čine deliće jedne prostrane "tapiserije" Herbertovog izmaštanog sveta. Ovo ogromno blago informacija je ono što se teško prebacuje u filmove ograničenog trajanja.
U ovom tekstu bih pokušao da, bez spoilera i ikakvih detalja o događajima iz filma, objasnim svet u kome se film odvija. Objasnio bih nekoliko termina koji se pojavljuju u filmu, a nisu bliže objašnjeni i dao odgovor na najčešće pitanje vezano za Herbertov svet, a to je "zašto nema robota i kompjutera?". Ovo predznanje nije neophodno da se film pogleda, ali će možda pomoći u njegovom lakšem shvatanju.
Priča je smeštena u našoj galaksiji, skoro 20.000 godina u budućnosti. Ljudi su postali međuzvezdana rasa. Putovanje kroz svemir je skoro trenutno, zahvaljujući "savijanju prostora". Organizovani su u Galaktičko carstvo, sa Šadamom IV na mestu cara. Političko uređenje je neofeudalizam, sa nekoliko većih i manjih plemićkih porodica, koje u ime cara vladaju planetama koje su im date u posed.
Politička i ekonomska moć se u imperiji nalazi u balansu između tri otvorena igrača: Cara, lige Lansrad i "Svemirskog Esnafa" (Spacing Guild).
Car i njegova plemićka porodica, kuća Korino (Corrino), svoju moć duguju posedu nad negostoljubivom zatvorskom planetom Salusa Sekundus na kojoj tajno treniraju, naizgled nepobedive vojnike - Sardaukare.
U filmu se pominje i liga Lansrad (Landsraad). U pitanju je savez plemićkih porodica - Kuća - nastao kao protivteža caru, kako ne bi mogao da ih uništava jednu po jednu.
I car i ostali plemići su, s druge strane, zavisni od esnafa za međuzvezdana putovanja. Esnaf čine Navigatori koji čuvaju tajnu navigacije kroz svemir i tajnu "savijanja prostora".
Skrivenu, četvrtu, moć u carstvu čini pseudo-religiozna organizacija Bene Gezerit (Bene Gesserit) koju čine samo žene. Sastavljena je od špijunki, naučnica, sveštnica i teologa. Kroz postavljanje svojih članica na strateška mesta: plemićkih žena, konkubina, religijskih vođa... Bene Gezerit iz senke pokušava da kontroliše put razvoja civilizacije. Članice ovog reda prolaze kroz trening koji ima daje skoro magične sposobnosti.
Neverovatno su brzi i stručni borci i ubice, istinozborci, mogu da kontrolišu stanje svog organizma (do nivoa da izaberu pol detetu koje će roditi), mogu da transformišu otrove u svom telu i učine ih bezazlenim, kroz manipulaciju zvukom i frekvencijama mogu da utiču na ljudsku podsvest i nateraju jedinku da uradi bilo šta (takozvani Glas), prolaskom kroz vrlo opasan obred mogu da pristupe kolektivnoj memoriji svih svojih ženskih predaka (sećanjima koja su imale sve majke njihovih majki pre trenutka razdvajanja (presecanja pupčane vrpce)), itd.
Razlog postojanja Bene Gezerit je genetska manipulacija i ukrštanje raznih genetskih grana čovečanstva radi unapređenja ljudskog roda i stvaranja superčoveka, koga one zovu Kvizac Haderah (Kwisatz Haderach).
U ovako uređenom svetu, glavna pokretačka snaga je ČOAM (CHOAM) kompanija. Nešto nalik Amazonu u svemiru. Kompanija koja se bavi trgovinom, uvozom i izvozom svih vrsta robe. Svaka od plemićkih kuća ima udeo u ovoj kompaniji, u odnosu na svoju snagu i značaj i odatle potiče glavni deo njihovog bogatstva. Najbitniji artikal kojim se ČOAM bavi je supstanca poznata kao "melanž" ili jednostavno "začin" (spice). Ova supstanca produžuje život više nego duplo, povećava ljudske sposobnosti, kod nekih osoba izaziva vizije budućnosti, a za Navigatore (koji žive samo unutar kapsula sa začinskom atmosferom) je nezamenljiv za svemirsko putovanje i savijanje prostora. Začin izaziva katastrofalnu zavisnost u kojoj korisnik umire ukoliko ne nastavi da ga konzumira.
Kada se ovakva materija nalazi na samo jednom mestu u univerzumu, njena cena i značaj te planete su neprocenjivi, a ovde je upravo to slučaj. Začin se nalazi samo na pustinjskoj planeti Arakisu (Dini) i to u dubokoj negostoljubivoj pustinji.
U trenutku dešavanja filma važno je pomenuti da je kuća Atreida jedna od najmoćnijih kuća u ligi Lansrad i kolaju glasine da su njihovi elitni odredi tako dobro trenirani da bi možda mogli da se nose sa Sardaukarima. U isto vreme, između dve kuće: Atreid i Harkonen, traje krvna zavada već generacijama zbog nekih događaja iz prošlosti.
I na kraju odgovor na pitanje - gde su roboti u budućnosti? Oko 10.000 godina u odnosu na današnje vreme, veštačka inteligencija i roboti pomažu u razvoju ljudske civilizacije i njeno "rasejanje" po zvezdama naše galaksije. Još uvek se ne zna za savijanje prostora i putovanja su duža. Mašine koje misle su u osnovi društva i bez njih ljudi ne mogu. Tada se, međutim, rađa mašina koja želi da pokori ljude i započinje hiljadugodišnji konflikt u kome u poslednjem "jurišu" čovečanstva, koji se još naziva i Batlerov Džihad (Batlerian Jihad), mašine bivaju potpuno uništene. Od tada je strogo zabranjen razvoj bilo kakve vrste računara i na delu je osnovni postulat ljudske civilizacije - "čovek ne može biti zamenjen". Iz tog zakona nastaju kaste ljudi koji se specijalizuju u obavljanju nekih funkcija koje su ranije obavljali roboti i računari. Tako postoje Mentati koji su ljudski kompjuteri, Navigatori, Suk lekari, Tlailaksu bioinženjeri...
Vilnevov film je odlična adaptacija verna knjizi, ali kao i sve adaptacije nije mogla da pokrije sve što se u knjizi dešava. Uvek će neko od ljubitelja knjige biti nezadovoljan zbog preskakanja jednog ili drugog dela. Ipak, ukoliko prelepa kinematografija, odlična muzika i prikazani fragmenti priče, mogu da pokrenu izvestan emocionalni odgovor i nateraju gledaoce da dalje pročitaju odličnu knjigu, taj film je, po meni, uspešna adaptacija.
