Kyuss: Kraljevi kamene pustinje

Sep 03, 2017

Ako pogledate modernu gitasku muziku velike su šanse da ćete pronaći otiske Josha Hommea u mnogo toga. Homme je jedan od najaktivnijih muzičara u poslednjoj dekadi. Pored rada sa svojim matičnim bendom Queens of the Stone Age, aktivnu ulogu imao je i kao član Eagles of the Death Metal, Them Crooked Vultures, The Dessert Sessions, kao saradnik Iggy Popa na njegovom prošlogodišnjem albumu „Post Pop Deppresion“, a njegov uticaj je veoma prisutan i na albumu „Humbag“ britanskog benda Artic Monkeys. Lista muzičara sa kojima je sarađivao je poprlično duga, a lista onih na koje inspirisao je verovatno mnogo duža.

Kada se govori o Hommeu, često stičem utisak je njegov prvi muzički projekat Kyuss, bend koji mnogi smatraju rodonačelnikom specifične i jedinstvene mešavine psihodelije, bluza, heavy metala, hard core punka, alternativnog rocka nazvanom stoner/desert rock, nepravedno u drugom planu.

Bend je u leto 1987.godine, u mestu Palm Desert, smeštenom u pustinji doline Coachella, sa 14 godina osnovao Brant Bjork (bubanj) sa svojim najboljim prijateljem basistom Chris Cockrellom. Od samog početka u bendu su takođe bili i njihovi školski prijatelji ,sa kojima su obojica odrasla zajedno, John Garcia (vokal), Josh Homme (gitara) i Nick Oliveri koji je povremeno svirao drugu gitaru. Na samom početku bend se zvao Katzenjammer, što na nemačkom znači mamurluk.

Kao Katzjammer bend je muzičko iskustvo sticao na legendarnim generator žurkama. U nedostatku mesta za sviranje, mladi muzičari bi često organizovali svirke u pustinji, okruženi jedinstvenm palmama, poznatijim kao Joshua Tree.

Ove žurke je uglavnom organizovao Mario Lalli, iz lokalnog benda Yawning Man koji mnogi smatraju začetnikom desert rock scene, i benda koji je umnogome uticao na zvuk koju su Kyuss kasnije stvorili. Lalli bi doneo generator u sred pustinje, koji se napajao benzinom, davao električni struju za instrumente i opremu koju bi bendovi sami doneli, i ovi koncerti u jedinstvenom pustinjskom amfiteatru pod otvorenim zvezdanim nebom bi mogli da počnu.

Muziku bendova koji su nastupali uglavnom su karakterisali teški rifovi, spori ritmovi, kao i navodna upotreba ilegalnih substanici poput marihuane, pejotla, LSDja i „magičnih pečuraka“, što je opet rezurtiralo da su ove jam svirke su često bile pune uticaja pishodeličnog rocka. Blizina Meksika i velika zajednica stanovnika latinskog porekla, pa samim tim i brojni mladih muzičari koji su dolazili iz ove zajednice ii koji su nastupali u lokalnim bendovima doneli su primetan uticaj latinske muzike.

U početku ovi događaji okupljali su male grupe mladih ljudi koji su dolazili da slušaju muziku, ispijajupivo i koriste već pomenute ilegalne substance. Vremenom ovi događaji postajali sve popularniji, što je dovelo do veće posete, koja je pak sa druge strane skrenula pažnju policije, koja po rečima aktera i nije predstavljala toliko veliki problem koliko članovi lokalni bandi.

Pustinja je poznata i poproizvodnji crystal metha, pa bi članovi lokalnih bandi počeli da dolaze na ove naoružani žurke. Kako sam Garcia priznao, čim se to prvi put dogodilo oni više nisu svirali na generator žurkama. Ubrzo su i mnogi drugi bendovi slično postupili pa je popularnost ovih događaja znatnmo opala i prestali su da se organzuju.

Negde u vreme kada su generator žurke prestale da postoje Katzjammer menjaju ime u Sons of Kyuss, koje su ubrzo skratilo samo u Kyuss. Ovo ime odabrao je Bjork, koji je, kao mnogi tinejdžeri i dan danas, bio opčinjen role play stonom igrom Dungeons & Dragons, gde je Kyuss jedan od najačih demona ovog epsko fantastičnog univerzuma.

Nakon objavljivanja isto imenog EPja 1990.godine, bend napušta Cockrell a na mestu basiste zamenjuje ga Nick Oliveri. Ovaj prvi EP privukao je pažnju Chris Gossa, koji je rođen u gradu Syracuse, u državi New York, i u Loa Angeles preselio kada je njegov bend metal bend Masters of Reality potpisao za Def Jam etiketu. Njegova namera je bila da hard rock muziku izvuče iz kandži metal scene 80ih, čije su muzičare karakterisale helanke i mnogo spreja za kosu na smešnim frizurama.

Otišao je na koncert Kyussa u Los Angelesa, i odmah nakon koncerta odličio da krene sa njima u pustinju, a uz put je pokupio ženu kojoj je iznenada, tok trenutku objavio da se za stalno sele u pustinju.

Muziku Kyussa karakteriše specifičan, težak zvuk, koji se oslanja na Hommeovu gitaru u veoma niskom štimu na bas pojačalu i masivne, gotovo zemljtresne ritam sekcije i moćnog Garcijinog vokala. Zvuk koji su kreirali kretao se u veoma niskim frekvencijama, i bio veoma bučan tako daje tlo podrhtavalo dok su svirali a publika bila prodrmana žestokim zvučnim talasima.

Kada ih je Goss prvi put čuo i osetio je sve ovo i odlučio da ne dozvoli nekom bezveznom metal producentu da upropasti njihov jedinstven zvuk zbog puke komericijalizacije. On je producirao i prvi album benda „Wretch“ iz 1991.godine. Bend je bio veoma zadovoljan rezultatom tako da su odlučili da sa njima snime i drugi album „Blues For the Red Sun“ (1992) kojim su prodrmali učmalu rocki metal scenu. Album je dobio odlične kritike ali nije prošao finansijski dobro jer je prodao samo 39000 primeraka. Danas ovaj fantastični album ima kultni status kod ljubitelja teškog gitarskog zvuka.

Nakon ovog albuma počeli su i problemi u samom bendu. Nick Oliveri je otišao, a zamenio ga je Scott Reader. Osim toga došlo je do trenja među samim članovima benda. Bjork je o ovom periodu progovorio gotovo dvadeset godina kasnije, kao odgovor na tužbu koju je protiv Garcije i njega podneo Homme, a kasnije i Reader, čime su obojica želela da im zakonski zabrane bilo kakvo korištenje imena Kyuss, iako je sam Bjork kumovao bendu na samom početku, i bio osnivač za razliku od opšte prihvaćenog mišljenja da je to bio Homme.

Naime na osnovu intervjua koji je Bjork dao medijima, nakon objavlivanja albuma „Blues for the Red Sun“ došlo je do razmimoilaženja između Hommea i njega o tome kojim putem bi bend trebao krenuti. Njih dvojica su inače bili glavna kreativna snaga ovog benda, a sam Bjork je autor nekih od najboljih pesama poput „Green Machine“, što je verovatno i njihov najveći hit, zatim „50 Million Years Trip (Upside Down)“ ali „Gardenia“ i „Whitewater“ sa njihovog trećeg albuma „Welcome to Sky Valley“ (2004).

Tada su svi članovi imali tek 19 godina ali su shvatili da veliki deo zarade dolazi od autroskih prava na pesme. Po Bjorkovim rečima Homme je želeo da on bude jedini autor i da ima potpunu kreativnu kontrolu. Bjork kao bubnjar nije uspevao da progura svoje ideje, a kako nije želeo da bude jednostavno muzičar u bendu koji je sam osnovao i od koga će zarađivati samo Homme nakon njihovog trećeg albuma „Welcome to Sky Valley“ napustio je bend.

Kako sam kaže bio je besan, zbunjeni devetnaestogodišnji idealista koji je žrtvovao svoju ljubav prema bendu zbog svojih ubeđenja. Njega je na mestu bubnjara zamenio Alfredo Hernandez, još jedan od ekipe „pustinjskih“ muzičara koji je svirao sa bendom Yawning Man.

Kyuss su trajali još samo dve i po godine. Nakon albuma „...And Circus Left Town“ (1995),Garcia se sukobio sa Hommeom iz istog razloga kao i Bjork, potpune kreativne kontrole, nakon čega je bend prestao da postoji, a Homme je ubrzo nakon ovog događaja sa Nickom Oliverijem i Alfredo Hernandezom oformio bend Gamma Ray, ali zbog potencijalne tužbe istoimenog nemačkog power metal benda ubrzo su promenili ime u Queens of the Stone Age, što je bio nadimak koji je Kyussu dodelio Chris Goss.

Na njihovom četvrtom i poslednjem albumu „...And Circus Left Town“ mogao se primetiti lagana promena muzičkog kursa kojim su Kyuss plovili na prethodna tri albuma. Muzika nije više bila toliko žestoka, nestaala je i ona masivna žestoka gitara, tako da je ovaj album bio uvod u muziku koju je Homme nastavio da stvara sa Queens of the Stone Age.

Ostali članovi benda nastavili su sa drugim bendovima, mnogo manje supešnim od QOTSA. Garcia je oformioi radio sa nekoliko bendova odkojih su najuspešniji Slo Burn, Unida i Hermano, sa kojima je objavio i tri albuma , kao zapaženi solo album „John Garcia“ 2014.godine, dok novi solo album bi trebao da izađe ove godine.

Brant Bjork je nakon odlaska iz Kyussa sarađivao sa mnogim bendovima poput Fu Manchu, Modno Generator, koji je oformio Nicka Oliveria, nazvan po jedinoj pesmi Kyussa čiji je on autor.

Ipak muzički putevi ove trojice, Garcie, Bjorka i Oliveria, nakon Kyussa ukrstili su se u najupsešnijem projektu koji se u početku zvao Kyuss Lives!. Kako Homme i nakon veoma unosne finansijske ponude nije želeo da ponovo nastupa po imenom Kyuss, ostali članovi, u znak poštovanja prema njemu odlučili su da nastupaju pod imenom Kyuss Lives! iako je u tom trenutku Bjork imao pravo da koristi ime Kyuss, jer ga je on i smislio. Hommea je na mestu gitariste zamenio belgijski gitarista Bruno Feveri.

Nakon tužbe koju je prvo podneo Josh Homme, a zatim se priključio i Scott Reader, Nick Oliveri je izašao iz Kyuss Lives! jer nije želeo da se nađe u sporu između kolega iz benda i Josha Hommea sa kojim je tek izgladio odnose nekon što ga je Homme izbacio iz QOTSA u toku turneje 2004.godine , nakon do sada najboljeg i najuspešnijeg abuma „Songs for the Deaf“ (2005). Njegovo izbacivanje iz benda veliki broj fanova benda nije dočako najbolje, jer Oliveri je, pre svega zbog svog ponašanja na sceni pa i van nje bio veoma omiljen. Kao razlog svog postupka Homme je naveo veoma ekcesno Oliverijevo ponašanje.

Oliveri želeo da živi „rock n roll“ stilom života, dok Homme je muziku na prvom mestu video kao posao. Oliveri je veoma često bio u alkoholisanom stanju, pod uticajem narkotika, ponašao se agresivno prema fanovima, bacao razne stvari u publiku, nastupao potpuno go, uništavao hotelske sobe a veoma često i instrumente i opremu i naveo da je već čuo glasine da je Oliveri nasilan prema svojoj devojci i tada ga je upozorio da ako se to pokaže kao tačnim dovešće njihovo prijateljsto u pitanje.

Nakon što je veliki broj fanova molio da Oliveria vrati u bend, Homme je objasnio razlog za njegovo izbacivanje iz benda i naveo da je kap koja je prelila čašu navodno je situacija u kojoj je Oliveri u pijanom stanju bio agresivan prema grupi fanova benda kao i prema tadašnjoj Hommeovoj devojci a sada ženi, australijskoj muzičarki Brody Dalle.Oliveri je godinama kasnije izgladio odnose sa Hommeom i izjavio da bi i sam sebe izbacio iz benda zbog svog tadašnjeg ponašanja.

Bjork i Garcia želeli su da izglade odnose sa Readerom, tako što su mu ponudili da nakon odlaska Oliveria nastupa sa Kyuss Lives!, jer je to bila njegova želja od početka i bio je uvređen što on nije bio prvi izbor, pre Oliveria, ali je Reader nakon par dana ramišljanja odbio ponudu.

Sud je presudio da Bjork nema prava na bilo korišćenje imena Kyuss, velikim delom zato što je napustio bend koji je pod tim imenom nastavio da radi bez njega. U novo nastaloj situaciji Bjork, Garcia i Feveri nastavili su da rade pod imenom Vista Chino i snimili odličan albume „Peace“ (2013) koji je bio na tragu zvuka koji su stvorili Kyuss.

Nakon ovog albuma Bjork i Garcia su se upustili u solo vode, a Oliveri je izjavio da se bend raspao zbog nesuglasica što članovi Vista Chino nikada nisu potvrdili, već su na socijalnim mrežama nagovestili da rade na novom albumu, ali više od toga o trenutnom statusu i budućnosti Vista Chino nikada nije izašlo u javnost.

Kao razlog za raspad Kyussa, Homme je naveo njegovu želju da sačuva muzičku zaostavštinu Kyussa dok su na samom vrhu, jer mu je delovalo da je nakon odlaska Oliveria i Bjorka bend krenuo silaznom putanjom. Tvrdnje Bjorka i Garcie da je Kyuss raspušten zato što je Homme želeo potpunu kreativnu kontrolu možda i ne stoje u potpunosti, kada se pogleda ko stoji iza pesama na svim albumuma QOTSA.

Na prvim albumima, na gotovo svim pesmama kao autori su potpisani Homme i Oliveri, dok nakon odlaska Oliveria, pored Hommea ako autori pesama navode se i ostali članovi QOTSA pre svega multi instumentalista Troy Van Leeuwen, ali je na muzički kurs u kome se bend kreće uticaj Hommea više nego očigledan.

Uticaj muzike koju su Kyuss stvorili je veoma veliki na razvoj gitarske muzike u kasnim devedesetim i početkom XXI veka, posebno na pravac koji je kasnije dobio naziv stoner rock, desert rock ili stoner metal. Sam bend je tek nakon svog raspada počeo da dobija sve veći broj poklonika da bi godinama kasnije dostigao kultni status.

Mnogi su na početku karijere Kyuss upoređivali sa bendom Black Sabath, mada je uticaj ovog benda Homme kategorički odbijao. Kako je sam izjavio on nikada nije slušao metal, nita ga je preterano voleo. U tom periodu života i odrastanja Homme tvrdi da nije slušao muziku koja je navodno uticala na njega. Tada je uglavnom slušao Black Flag, The Cult i the Smiths, dok je ostatak benda uglavnom slušao Bad Brains, Misfits, Black Flag i Ramones.

Iako neke od albuma QOTSA veoma volim, a neke ne baš preterano, iako je Vista Chino, muzika najbliža zvuku koju su gajili Kyuss, raznolikost muzičkih uticaja, specifična pustinjska atmosfera u kojoj je bend stvarao, energija koju to doba života nosi sa sobom , rezultirala je specifičnim, jedinstvenim i autentičnim zvukom, odličnim albumima i pesmama, ni jedan bend sa kojima su svi ovi muzičari kasnije u karijer radili nisu uspeli da stvore atmosferu, snagu i energiju koja je kuljala iz pesmama koje su stvorili kada su to radili zajedno.

Videćemo šta će budućnost doneti kada su karijere ovih muzičara u pitanju. U pored činjenice da Kyuss nije ni blizu komercijalnog uspeha koji QOTSA već sada imaju iza sebe, što nije nikakvo merilo kvaliteta kada govorimo o umetnosti, sve su šanse da je je ono što su stvorili sa Kyussom možda bude i vrhunac kreativne karijere svih muzičara povezanih sa Kyussom pa i samog Hommea. QOTSA možda prodaju milione albuma, ali Kyuss su stvarali zemljotrese.