Tribes of Europa [2021]
Filmska i tv ostvarenja sa postapokaliptičnim temema prisutna su još od pedesetih godina, čak i pre toga. Prvi film sa temom kraja sveta pojavio se 1916.godine i bio je to „The End of the World“. Od pete decenija pa nadalje popularnost je rasla iz decenije u deceniju, ali se čini da je ovaj pod žanr naučne fantastike doživeo pravu eksploziju u 70im i 80im, ponajviše sa kultinim filmovima iz serjala poput „Mad Max“ i „Planet of the Apes“ i filmova poput „Blade Runner“, „Logan’s Run”, „Escape from New York“ ili „Akira“.
U ovom veku, kada je nekako svima na ovoj planeti postalo jasno, da će ljudski rod sebe pre dovesti do poptune propasti, negoli vinuti se među zvezde, kada je, neverovatnom ekplozijom razvoja nauke i tehnike, civilizacija, umesto ka utopiji krenula da neumitno klizi ka distropiji, upravo ova tema, jednog sivog, brutalnog distopijskog okruženja postala dominantna i u literaturi kao i u filmskim i tv ostvarenjima.
Tokom poslednje dve decenije imali smo gomilu post apokaliptičnih i distropijskih tv serija. Bilo je tu svakakvih ostvarenja, nekih veoma dobrih koje nisu dugo poživele poput“Firefly“ koja je ipak bila nešto na granici sci fi / distropije, bilo je tu i veoma loših koje su trajala mnogo duže nego što su zaslužile kao recimo „The 100“,“Lost“ ili većina ovih sa zombijima.
Kao teme ljudske apokalispe imali smo sve, od nuklearnog rata, napada vanzemaljaca, pandemije, pomenutih zombija, pa do raznoraznih misterijoznih katastrofa koje su ljudsku civilizaciju gurnule nazad u srednji vek. Nemačka tv serija „Tribes of Europa“, u produkciji Netflixa, koja se nedavno pojavila na toj platformi spada u interesantnije ostvarenja ovog žanra.
Godina je 2074. Negde na teritoriji nekadašnje Nemačke. 30 godina nakon misteriozne katastrofe, koja je dovela do propasti energetskih sistema širom planete i globalne energetske krize, društvo u kome mi sada živimo je doživelo potpuni kolaps i svelo se na gomilu mikro država i plemena širom Evrope koje se bore za prevlast.
Evropa 2074. godine je brutalno i surovo mesto za život, kao što ćemo već na samom početku saznati. Dva brata i sestra, Liv, Kiano, i Elja žive prilično idiličnim životom, jer je njihovo pleme Originies, sakriveno duboko u šumama nekadašnje Nemačke, daleko od svih ostalih poznatih plemena. Oni su se odrekli svih tehnoloških blagodeti starog sveta i potpuno vratili prirodi. Nekih tridestak godina uspešno su se skrivali, sve dok se u blizini njihovog sela, ne sruši misteriozni leteći objekat, koji pripada nekoj tajnovitoj tehnološki naprednoj frakciji. Pilot preživi, i deca, kao lepo vaspitane mlade osobe, normalno pokušaju da mu pomognu, što pak dovede do brutalnog odgovora onih koji su taj objekat iz svojih sebičnih razloga i oborili.
Na prvu loptu ova tv serija možda vam po malo liči na „Revolution“ koji se emitovao 2013. I 2014. Godine. Razlog apokalipse je isti, propast energtskog sistema i tu svaka sličnost sa "Tribes of Europa" prestaje. I dok je „Revolution“ na samom početku delovao kao više nego pristojno ostvarenje, kao i u toliko mnogo drugih tv serija, scenaristi su veoma brzo uspeli dobar početak da poptuno poklopegomilom grešaka i nebuloza, što, bar kada je „Revolution“ u pitanju pokazalo se i time da je serija imala samo dve sezone, sve ukupno preko 40 epizoda, i nije dobila čak ni neki pristojan kraj, kroz epizode ili finalnu sezonu već su kreatori to uradili serijalom stripova od 4 dela.
„Tribes of Europa“ ima u prvoj sezoni samo šest epizoda, što je sa jedne strane dobra okolnost, jer je priča znatno kompaktnija, jezgrovita i brža, i generalno daje osećaj gledanja jednog dužeg filma. Ovaj sistem sa manje epizoda pokazao se veoma efektivnim u novijim tv serijama, u odnosu na onaj standardni, američki od dvadesetak epizoda, što je gotovo uvek dovodio do nepotrebnog razvodnjavanje i drastičnog pada kvaliteta sa svakom sledećom sezonom.
Sa druge strane, mali broj epizoda neumitno dovodi do situacije da neke stvari stanu nedorečne ili da se ne posveti dovoljno vremena razvoju likova. Sa te strane „Tribes of Europa“ radi sasvim pristojan posao.
Iako nam nije dat uvid u celokupan svet ove tv serije, on se otrkiva polako iz epizode u epizodu, kroz razne dogadjaje ili dijaloge, i time se pojačava mističnost celokupne atmosfere. Ono što saznajemo na počeku je da na teritoriji Nemačke imamo dominantne dve jake frakcije Crimson, izrazito vojno uređenu frakciju koja je nastala na pepelu evropske unije i sa kojom navodno još uvek deli iste ciljeve i ideale, mada u stvarnosti je kao i svaka druga militaristička organizacija.
Nasuprot njima varvasko pleme The Crows, koje kao da je izašlo iz filmova o Pobesnelom Maksu. Njih prati već poznata scenografija za postapokaliptičnu atmsoferu. Brutalno,nasilno i bolesno društvo sa psihopatskim vođom i još gorim poslušnicima, zasnovano na robskom radu, proizvodnji i konzumaciji narkotika, okovano u kožnu odeću i esktetiku ko da su pošli na berlinski „Love Parade“ ili američki „Burning Man“ festival .
Cela ta scenografija je već viđena toliko puta da već postaje zamorna, i deluje da su scenaristi ovde posegli za siguranim pogotkom, i nisu se potrudili da budu malo maštovitiji. Mada, ko zna možda sve to i ima smisla, jer glavni grad ovog plemena je nekadašnji Berlin, pa su možda njegovi članovi nastali od onih stvorenja koje i danas obitavaju po underground sceni berlinskih klubova ili skvotuju po napuštenim zgradama Krojzberga. Saznaćemo tokom šest epizoda za još neke od frakcija, koje su one samo pomenute ili ovlaš prikazane, uz malo, ali sasvim dovoljno detalja da zagolicaju maštu, ali uz uvek prisutnu bojazan da će se i ove frakcije razviti u nešto već viđeno.
Glavni likovi Liv (Henriette Confurius), Kiano (Emilio Sakraya) i Elja (David Ali Rashed) imaju dovoljno prostora da se o ovim likovima stvori jedna celovita slika, bar za početak, i to ovi mladi nemački glumci koriste na sasvim adekvatan način. Sa druge strane Oliver Masucci (poznato lice iz još jedne cenjene nemačke tv serije „Dark“) kao Moses i Melika Foroutan kao Varvara, ne baš da nemaju prostora da svoj karakter prikažu kako treba, već se stiče utisak da je to jedan od kikseva scenarista, što ova dva lika deluju prilično jednodimenzionalno i podležu brojnim klišeima žanra. Barem je ovakav utisak nešto što ostaje nakon prve sezone. Moses je nešto poput Han Soloa, sebični prevarant i sitni kriminalac, koji odjednom pronađe svoju dobru stranu, dok je Varvara okrutna i zla kučka, u kojoj možda još uvek i ima srca, ali je odgovor na to pitanje ostavljen za naredne sezone.
Kod naučno fantastičnih ili epsko fanstastičnih ostvarenja, koji god žanr da je u pitanju, najslabija karika su najčešće scenografija, fotografija i ostali tehnički detalji. Ovde naravno to nije slučaj i u skladu sa Netflixovom produkcijom ovi aspekti su na veoma visokom zadovoljavajućem nivou.
„Tribes of Europa“ i pored, tu i tamo, sitnih slabosti i nedostataka, ima više nego dovoljno veoma dobro odrađenih elemenata, kojima odskače od post-apokaliptičnih / distropijskih koje smo imali prilike da gledamo prethodnih godina, i predstavlja tv seriju koju možemo svtrstati u sam vrh Netflixove produkcije.
