Neke pesme koje je pevala Nina Simon imaju isceliteljsko dejstvo na mene. Dok slušam I Put a Spell on You pronalazim nadu i tamo gde sam mislio da je sigurno nema, uz Sinnerman doživljavam katarzu, uz My Baby Just Cares for Me dobijam poriv da zaigram iako imam dve leve noge, a Feeling Good može da me digne iz mrtvih. Ova posledja je mnogo velika čak i u drugim verzijama. I stvarno mogu da počnem da je slušam loše volje, a na kraju pesme da budem skoro k'o nov. Sličan efekat na mene ima Godarov film Le Mépris, zbog koga je baš on poslužio za cover današnje epizode. Feeling Good epizode.

Poslednjih desetak dana mnogo sam slušao novi album Leonarda Koena. Na njemu sam pronašao mir, noć i sklonište od sveta koji sve nešto zna i sve nešto hoće. Njegov sin Adam, autor ovog Leonardovog posthumnog dela, mnogo je talentovaniji nego što je početak njegove karijere naslućivao. Poslednji ples Koenovih je kao iz neke bajke. Zimske. Nisam čuo lepši album mesecima.

Leonard Koen je uticao na hiljade muzičara. Neki su dobri, neki loši. Jedan od najboljih je Patrik Votson. On je ove godine snimio ploču punu noći i melanholije. Kako i ne bi kada mu je između dva albuma umrla majka i član benda, a dugogodišnja veza mu se raspala. Ali pored svega toga, između d-molova na ploči Wave, pronalazimo optimizam.

Ovog novembra se navršilo tačno pola veka od remek-dela Skota Vokera u vidu njegovog četvrtog solo albuma. Tu su i Gracin, Elvis, Koltrejn, Suzan Vega, nova stvar za Yo La Tengo, neobjavljeni soul Motown singlovi i još 300 čuda.

Lepo je ući u poslednji mesec u godini sa pesmom Feeling Good.

Preporuka

share