Cagework - Cagework [2019]
Muzička scena Južnog Londona, posebno ona koju čine bendovi gitarske orjentacije, poslednjih par godina pravi ozbiljne potrese u svetu muzike. Pored, već veterana Fat White Family, najupečatljiviji predstavnici mladih snaga su Shame i Black Midi, dok veoma dobre ocene za svoja debi izdanja imaju i Goat Girl i HMLTD. Generalno, revival gitarskih bendova na britanskoj sceni u poslednjih nekoliko godina, zvuči veoma uzbudljivo, jer pored pomenutih bendova imamo fantastične IDLES i Fontaines DC, zatim veoma zanimjive Beach Sculls, Penelope Isles, Honey Lung …spisak imena je mnogo duži i godine koje su pred nama iskristalisaće koji od svih imena, pomenutih i mnogih koje nismo pomenuli, imaju snage da sebi obezbede mnogo vidljivije mesto na muzičkoj sceni.
Jedan od veoma ozbiljnih pretendenata na to mesto su svakako Cagework, trio iz Južnog Londona koji da postoji jedva nešto više od godinu dana. Pevač i gitarista benda Sam Badford bio je član brojnih bendova u proteklih nekoliko godina. Većina pesama koja se nalazi na debi albumu istog imena kao i bend “Cagework” nastala je u tom periodu, ali pre kompletiranja postave koju još čine James Luxton i Russel Marshall bila je samo u formi ideja i osnovnih melodija.
Preslušavao sam ovaj album poprilično poslednjih par meseci, ali me je tek pre par dana prilično zatekla jedna više nego očiglednja činjenica, da sedam pesama na ovom album traje tek 16 minuta!!!
Ni u jednom trenutku tokom brojnih preslušavanja nisam imao utisak da je album toliko kratak, jer je svaki ton na svom mestu. Za tako nešto je potreban poseban dar, sve jedno da li da pesmu od minut i po treba učiniti da zvuči mnogo duže ili pak pesmu od deset minuta načiniti toliko zanimljivom da deluje kao da nije duža od tri minuta, što recimo Tool majstoski rade na njihovom ovogodišnjem remek delu.
Cagework upravo zvuče kao da je svaki ton u svakoj od sedam pesama precizno odmeren, odvagan i uklopljen baš kako treba. Bedfordova gitara je jedan od ključnih elemenata zvuka ovog benda.
Kada imate samo tri instrumenta u bendu, bez ikakvog poziranja i glupiranja nekakvim matricama, ako želite da vaš zvuk bude iskren i sirov onda vam treba pristojno gitarsko umeće. Ne toliko sa tehničke strane, mada ovde ono ne nedostaje, već u kreativnom delu, jer svaka pesma mora da deluje drugačije, što Bedford svojim gitarskim linijama i melodijama upravo radi.
Od post-hardocre, low fi uticaja žestokoj i energičnoj “Winston” , do indie rocka 90ih u “Eillen” muzika Cagework se ne može smestiti potpunosti ni u jedan pravac već je koktel različitih uticaja. “23” i “Trust” pokazuju da se bend odlično snalazi sa pop melodjama dok “Modesty” da su im sirove gitarska buka jednako poznata muzička teritorija.
Naravno sve to prati veoma dobra i čvrsta ritam sekcija, bez koje bi i najkreativnije gitarske linje zvučale mnogo bleđe nego što jesu i Bedfordov vokal, koji se svojim aranžamnima i bojom savršeno uklapa u muzički okvir koji momci grade svojim instrumentima.
Cagework je odličan debi album, sirov, čvrst i melodičan, možda na momente deluje da je nešto urađeno na prvu loptu, ali upravo je draž u takvoj vrsti pristupa, jednostavno i iskreno.
