Orsak: Oslo
Orsak: Oslo
Kapitän Platte / 2019
8.5
8

Kada posmatramo skandinavsku muzičku scenu, pre svega indie/alternative/underground žanrove primetićemo da norvežani, za razliku od njihovih komšija,  šveđana, imaju daleko manju vidljivost na globalnoj muzičkoj sceni. I dok postoji veliki broj švedskih muzičara koji spadaju na sam vrh svetske muzičke scene, kada se pomene norveška muzika, većina ljudi će odmah pomisliti na A-HA, iako je pik njihove popularnosti bio još u 80im. Oni koje poseduju malo dublje interesovanje za muziku setiće se naravno fantastičnih Kings of Convenience, neko možda i benda Madrugada ili meni omiljenih Lukestar koji već godinama ne rade. Siguran sam da postoji mnogo norveških i švedskih bendova koji vladaju ekstremnijim žanrovima metala, jer ipak je Skandinavija manje više prestonica takve muzike.

Nedostatak globalne popularnosti nikako ne znači i nedostatak kvaliteta, bar ne u manje komercijalnim žanrovima muzike, i uvek je veliko zadovoljstvo kada imate priliku da čujete neki odličan bend sa muzičke scene čije predstavnike nemate prilike često da slušate. Norveškio-švedski psych/post-rock band Orsak:Oslo je upravo takav.

Orsak:Oslo postoje od 2014.godine, osnovali su ga gitarista Christian Andersson iz Geteborga u Švedskoj i  bubnjar Øyvind Minsaas iz Osla. Prvi EP „Torggata Sway“ objavili su u leto 2014.godine. U sledećih par godina bendu se pridružuju gitarista Bjarne Karlsson i basista Peter Nilsson.

Bend iza sebe ima već 9 digitalnih EP izdanja, pored pomenutog Torggata Sway, to su i All Will Return (2015), 031 Gøteborg (2015), As We Fall (2016), Flodvåg (2017), You're All Gone (2017), Tipping Point (2017), Nordstan (2018), Ghost Gear (2019). Krajem ovog meseca nemačka izdavačka kuća Kapitän Platte, objaviće njihov prvi zvaničan album „Orsak:Oslo“, koju čini kolekcija od šest pesama objavljenih na pomenutim EP izdanjima.

Instrumentalna muzika od muzičara traži jedan dodatni kreativni napor, jer u nedostatku stihova i vokala, emocije ili generalno sve što umetnik želi da izrazi mora biti urađeno samo putem muzike. Sa druge strane ovo daje jednu ekspresivnu širinu i mogućnost da svako do slušaoca muziku doživi i oseti na potpuno različite načine.

Kao što napomenuh svako može doživeti muziku koju sluša ne neki drugačiji načim, meni je „Orsak:Oslo“  bio poput jedne uzbuljive rolerkoster vožnje emocijama.  Ritam sekcija ta koja postavlja ambijentalnu scenografiju i dominantnu amtosferu u kojoj gitare pripovedaju svoju priču.

Album ortvara „052 Tipping Point“,  motorik ritam pumpa energiju i daje vam osećanje snage, brzine i moći. Nakon jednog takvog ekstatičnog raspoloženja obično dolazi ono tmurnije, što upravo donose „043 Flodvåg“ i „As We Fall“ u kojima se psihohodelični gitarski pejzaži prepliću se sa snažnim stoner rock motivima.

„Sleepwalker“ je poput hipnotičkog sna,  svojom  atmosferom podseća na dela bendova Codeine i Smog, i predstavlja onu najnižu tačku ovog putovanja, ili generalno ono kompleksno iscrpljujuće emotivno stanje kada znate da dublje više nemate gde da odete i jedini put je naviše. 

Upravo je to i put kojim kreće „Crying for Sleep“  da bi vas poslednja „Ghost Gear“ polako podizala nadomak atmosfere sa početka albuma.

Ako pak slušate „Orsak:Oslo“ više puta za redom, shvatićete referncu na vožnju rolerkosterom, album će vas ritmično podizati i spuštati i svaki put će vam ovo putovanje biti jednako zanimljivo i uzbudljivo kao i prvi put.

Preporuka

share