Destination Wedding [2019] - Ima li romanse za džangrizavce?

Destination Wedding
Sunshine Pictures / 2018
Režija: 
Victor Levin
Scenario: 
Victor Levin
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski
6.5
6

Netipična romantična komedija koja po četvrti put u karijeri udružuje Kijanu Rivsa i Vinonu Rajder možda nije najbolje što ovaj žanr može da ponudi, ali opet, kako odoleti? Istina je da nas trejler za “Kako uhvatiti neženju?” reditelja Viktora Levina navodi da očekujemo mnogo više dobrog humora, a što se tiče radnje, ne ostavlja puno prostora iznenađenjima.

Od trenutka kada se dvoje stranaca sretnu na aerodromu i shvate da putuju na isto destinacijsko venčanje u kalifornijskom gradiću, pratimo njihov dijalog koji se proteže kroz najrazličitije situacije i koji doslovno ne prestaje do kraja filma. Frenk i Linzi će sa dozom bespoštednog cinizma pretresti sve – od odnosa prema mladencima i njihovim porodicama, do same ideje venčanja i postojanja prave ljubavi. U filmu praktično nema radnje i vidimo samo skiciranu pozadinu dešavanja koja nas usmerava isključivo na ovaj par.

Upoznajemo, dakle, dvoje pesimista sa odavno izgubljenom verom kako u ljude, tako i u ljubav i mogućnost sreće. Pa opet, jesu li je baš potpuno izgubili? S pravom naslućujemo da se iza tmurne spoljašnjosti jednog usamljenika i ogorčenosti žene koja putuje na venčanje bivšeg partnera ipak kriju romantici željni nežnosti. Kako to često biva, ljudi sa najtvrđom spoljašnjošću umeju biti najveći emotivci. No, taj “romantični bum” za koji navijamo da se desi, neće baš pronaći mesta u ovoj priči.

Tematski gledano, “Kako uhvatiti neženju?” se bavi usamljenošću, ljudskom potrebom za bliskošću, prevazilaženjem loših iskustava i neodustajanjem od života nakon što smo bili povređeni.

Kontinuirani dijalog na kojem počiva ovaj film, nažalost, poprilično je neizbrušen. Hemijameđu glumcima je dobra i, mada mimika Vinone Rajder u momentima deluje prenaglašeno, ne možemo reći da replike izgovaraju neprirodno. Međutim, one se nižu prebrzo da biste ih valjano ispratili, a crni humor kojim su prožete tu i tamo zakazuje. Jednostavno, dijalog nije dovoljno dobar da bi nosio čitav film, što je očigledno bila ideja.

Jedna od zanimljivosti je ta da je film snimljen za svega deset dana (?!), a ništa manje interesantna je  i anegdota kojom se dodatno htela privući medijska pažnja, a prema kojoj su Rivs i Rajderova supružnici gotovo 30 godina jer je venčanje u filmu „Drakula“ (1992) bilo autentično.

Ono u čemu je film uspeo, to je da odstupi od šablona romantične komedije nudeći priču o međusobnom pronalaženju dvoje ljudi sličnih po gorčini i zajedljivosti. Onih koji su izgradili gotovo istovetan štit prema svetu i, koristeći se sličnim jezikom ironije u kojem se osećaju komotno, zapravo se savršeno razumeju. Izvesni hepiend, otuda, neće izostati.

Suprotno sumornoj viziji koju likovi zastupaju – za svakog se ipak nađe neko! Ako ste se zaželeli Kijanu Rivsa van krvavih akcionih filmova, ima šanse da vam se “Kako uhvatiti neženju?“ svidi i da vam njegova neobičnost bude čak prijatna.

Recenzija je originalno objavljena na sajtu tamarazivankic.com