Behemoth [2015]
Poznati i nagrađivan kineski pisac i reditelj Žao Liang (Zhao Liang), od ranije poznat po dokumentarnim filmovima koji se bave socijalnom nepravdom i diskriminacijom u okrilju gvozdene zavese Kine, nastavlja svoj niz sa još jednim hrabrim i odvažnim delom zvanim Behemoth (kao i naslov ruskog filma, Leviathan, predstavlja jedno od mitskih čudovišta koje, po Bibliji, pokazuju Jobu uzaludnost ispitivanja božanskog).
Idilu divnih zelenih dolina i pašnjaka pregaziće čizma napretka i uskoro će sve biti prekriveno crnom prašinom rudnika uglja. Žitelji tih dolina, uglavnom pastiri, nemaju odgovor na ovako invanzivnu situaciju i njihove plodne ravnice kopne i nestaju. Po noći, mesečinu zamenjuju svetla rudnika i posao koji ne sme stati. Nemilosrdna mašina drobi sve pred sobom, ljudi prekriveni crnom prašinom postaju poput duhova. Nepregledne kolone rude odlaze na put fabrika za preradu dok je sve više radnika u bolnicama zbog udisanja smrtonosne prašine. Jedna od pravih verzija čistilišta samo što na kraju niko ne odlazi u rajske vrtove.
S obzirom na to da je naziv biblijski, Žao je podelio film na tri dela, dajući svakom delu poseban ton i posebno boju (crvena, siva i plava koje predstavljaju Pakao, Čistilište i Raj). Ako se podsetimo klasika što se viđenja pakla tiče, Dantea, možemo videti sličnost u narativnom delu jer je i ovde prisutan vodič koji iz prirodnih predela Mongolije gledaoca dovodi do kapija pakla koje su u ovom slučaju livnica.
Vredi pomenuti i impresivne, duge kadrove koji sučeljavaju prirodu i čiste predele i totalno razaranje poteklo od industrijske revolucije koja se događa u blizini. Plodna, zelena polja u kontrastu sa ogromnim brdima piljevine sive boje iz rudnika. Behemoth, to mitsko stvorenje koje je stvorio Bog, ima više inkarnacija, jedna od njih, koju je iskoristio Žao Liang je mašinerija. Fantastična fotografija izmešta lokaciju radnje skoro pa na drugu planetu jer mnogi kadrovi koji prikazuju rudnik i mašine koje bučno rade kao da nisu sa ovog sveta. Oblaci prašine samo pojačavaju ovaj efekat a crvena boja ističe utisak grotla pakla. Jedan od najupečatljivijih kadrova, koji ujedno i posebno naglašava gorepomenuto je dugo putovanje liftom kojim se radnici spuštaju u rudnik. Kako se lift lagano spušta, buka postaje sve jača i sve su jače eksplozije kojim se planina raznosi u komade. Odmah nakon filmskog napada na sva čula dolaze mirni i spokojni delovi gde radnici, čisteći svoja lica od sivila i prašine ponovo postaju prepoznatljivi, ponovo postaju ljudska bića.
Reditelj Žao Liang se odlučio za vizuelno putovanje kroz pohlepu jedne velike civilizacije koje prati samo naracija vodiča. Sem toga, ne postoje nikakvi dijalozi, nikakav komentar. Iskreno, ništa više od toga nije ni potrebno. Sva ljudska patnja i stradanja, čitav serijal eksploatacije prirodnih dobara se, uz veliku dozu sarkazma, svodi na stvaranja polunapuštenih, mrtvih gradova sa modernom arhitekturom i infrastrukturom gde su nekretnine na ceni.
