Ova Gistro FM epizoda je trebalo da bude posebna. Naime, nakon 14 godina postojanja prvi put sam jednu emisiju snimio napolju, na verandi kuće u kojoj živim. Prošla je ponoć, skuvao sam kafu (nisam normalan, da), zapalio cigaru, nahranio mačku koja je sklupčana pored mene posmatrala rakune dok pretrčavaju dvorište, pritisnuo sam record na svom snimaču i počeo da najavljujem pesme. Pušim i snimam Gistro. To se nikad nije desilo. Nažalost, ovog puta je bilo zamalo. Kada sam završio, pustio sam snimak i ništa nije valjalo. Vetar nije bio jak, tek neki spori ponoćni povetarac. No bio je dovoljan da proizvede šuštanje. Ništa se nije lepo čulo. Nije bilo druge nego da uđem u sobu koja gleda na verandu i sve snimim ponovo. Iako nisam sproveo u delo originalnu ideju, na toj verandi sam spremao i ove i mnoge prethodne emisije, na njoj pišem ovu najavu i ona je toliko veliki deo mog sadašnjeg sveta, da nije bilo moguće da ovu epizodu ne nazovem Midnight on My Porch. A i ova fotka koja je cover emisije nastala je na verandi pre neku noć, samo koji trenutak nakon što sam izabrao Massive Attack klasik "Unfinished Sympathy" da bude prva pesma.

Album kog poslednjih pet noći na tom mestu neprestano puštam sebi, mački i rakunima zove se "Dva", a snimio ga je majstor sa mora Gracin. Svež je, još uvek se puši. Štaviše, nije celih 100% završen. Ali uz dozvolu Gracina, nisam odoleo da ga ne podelim sa vama. Kada bih znao da sviram gitaru i pevam, verovatno bih pravio ovakvu nekakvu muziku. Ne postoji savremeni muzičar koji peva na srpskohrvatskom jeziku da mi više paše od ovog Splićanina. Njegova muzika je more, noć, hladovina i ljubav. Znam da bi Tindersticks, Arsen Dedić, Leonard Koen i Nik Drejk uživali u Gracinovim pesama. Mnogo sam odlepio na ovo, mnogo. Album još uvek nije nigde objavljen, tako da bi neki PR ovo nazvao svetskom premijerom. Čim se negde pojavi, potražite ga. Od ovoga ne može mnogo bolje. "Dva" ne samo da je današnji album nedelje već je, uz debi kog je snimila Yola, trenutno najozbiljniji kandidat za moju omiljenu ploču u 2019. Preporuka za velikim P.

Danas se družimo i sa nekadašnjim liderom benda Giant Sand Hauijem Gelbom koji ima movi album prepun gostiju. Izabrao sam dve pesme: jednu koju peva sa Anom Karinom (onom Anom, da), a "Moon River" sa svojom ćerkom Talulom. Idealan za prolećnu noć.

Ovih dana, pre tačno 60 godina, Majls Dejvis je snimao verovatno najpoznatiji džez album svih vremena "Kind of Blue". Ne znam šta bih rekao o ovom remek delu što već nisam. Možda to da podjednako dobro zvuči na ovoj mojoj teksaškoj verandi kao na pljusku u parku Manjež, gde sam ga prvi put čuo pre četvrt veka. Današnji Gistro evergreen.

Drugi album nedelje je snimio Bil Pričard, čovek kog je Rolling Stone nazvao "Selindžerom pop muzike". I nisu mnogo omašili. Ako volite REM, Lojda Kola ili The Go-Betweens, obratite pažnju na ovu genijalnu ploču.

Nakon višegodišnjeg iščekivanja, konačno se pojavio debi beogradskog benda Bella Technika. U pitanju je novi život članova grupe Darkwood Dub, koji svoje muzičko istraživanje nastavljaju pod novim imenom i bez Vuče ispred mikrofona. Umesto njega, nekoliko pesama peva operska diva Kaja Jovanović, a tu je i Emeri Dobins. Ovaj potonji je studijski mag iz Njujorka, koji je radio sa Pet Smit, Anthony and the Johnsons, Battles, a za saradnju sa Suzan Vega na albumu "Beauty & Crime" 2008. je dobio Gremi nagradu. Upravo je on vokal u pesmi "Perhaps" koju danas slušamo.

Imajući u vidu da je broj bendova koji sviraju u Ostinu četvorocifren, od ove nedelje ću se truditi da u svakoj emisiji predstavim bar jedan za koji mislim da je vredan pažnje. Rubriku će otvoriti The Octopus Project koji na savršen način spajaju krautrok, elektroniku, pop i eksperimentalnu muziku. Ako volite Sonic Youth, Can ili Stereolab, toplo preporučujem da istražite njihovu diskografiju.

Kada su u pitanju novi talenti na koje treba obratiti pažnju, jedan od njih je Kristijan Li Hatson. Svi koji uživaju u muzici Fibi Bridžers trebalo bi da načulje uši. Em što Kristijanova muzika podseća na Fibi, em što mu je ona producirala album koji će se pojaviti tokom ove godine. A stihovi su posebna priča. Čiste emocije. Najlepša umetnost se vazda krila u jednostavnom pakovanju, a Kristijan Li Hatson je pravi primer za to.

Tu je još i neobjavljena pesma sa ovogodišnjeg posthumnog albuma Taunsa Van Zanta, poslednji album soul/pop čuda Džonatana Džeremaje, novi singlovi za The Black Keys, Ričarda Holija, Keren O, Ti Boun Barneta, nišku Bohemiju i Maka DeMarka.

Za klasike u ovonedeljnoj emisiji su zaduženi Otis Reding, REM, Slowdive, Pearl Jam, Kinks, Iron & Wine, Livon Helm i mnogi drugi.

Dok na verandi završavam pisanje ove najave, iznad mene je proletelo 5-6 aviona, rakun je dva puta prišao da njuši praznu mačkinu zdelu, a ja sam desetak minuta proveo blenući u onih nekoliko zvezda koje se nisu sakrile iza oblaka. Gledajući ih, razmišljao sam kako je ovo trenutak u mom životu kada se sve što radim i sve što smišljam dešava baš na ovoj verandi. Šta god da se desi u danima koji dolaze, noći provedene na njoj će imati veliki uticaj na mene. Gotovo ista stvar se može reći za sve pesme koje slušate u današnjoj epizodi.

Preporuka

share