Connan Mockasin – Jassbusters [2018]
Čarobno-bizarni muzički univerzum Connana Hosforda može delovati prečudno nekom ko se sa njim prvi put susreće. Jazzy-psych pop ili soft rock začinjen dvosmislenim apsurdističkim tekstovima, isijava lascivnom atmosferom koja je na granici ljigavosti, ili je na veliku radost provokatora Hosforda prelazi. Jedan od glavnih aspekta njegovog stvaralaštva sastoji se u tome da ljude izvede iz zone komfora, pritom im servirajući sadržaje koji prijaju, poput nekog „grešnog zadovoljstva“.
Rođen u Te Awangi na Novom Zelandu, Connan je zahvaljujući ocu, koji je svirao gitaru, uveden u čudesni svet muzike u najranijem dobu, već u petoj godini života snima svoju prvu pesmu. Sa bandom Connan And The Mockasins izdaje par EPja ali i shvata da mu drugi muzičari remete stvaralački proces, te nastavlja solo pod imenom Connan Mockasin. Svoj prvi album Please Turn Me Into The Snat, kasnije reizdan kao Forever Dolphin Love, snimio je iz zezanja, na insistiranje majke, u porodičnoj kući u Te Awangi. Ovo reizdanje, koje je pratio i live LP, snimljen u apartmanu u Londonu, predstavilo je Hosforda u sasvim novom svetlu, redefinisalo njegov stil i lansiralo mu karijeru, upućujući ga na dalju saradnju sa Charlotte Gainsbourg i Radioheadom.
Sledeći album Caramel, CM snima 2013. godine u hotelskoj sobi u Tokiju. Na njemu se on pomalo udaljava od nadrealističko-apsurdističkih elemenata sa prvenca, najvidljivijih na pesmama „It‘s Choade My Dear“ i „ Forever Dolphin Love“ i uvodi dodatnu dozu sleasea, koja štrca na singlovima "I'm The Man That Will Find You" i "Do I Make You Feel Shy?".
Odrastajući u Te Awangi mladi Hosford je crtao stripove i snimao filmove sa svojim komšijom Blake Pryorom. Na stotine stripova imalo je kao glavne junake profesora muzike Mr. Bostyna i njegovog učenika Dobsyna. Dve decenije kasnije, dok je živeo u Los Angelesu sa svojom tadašnjom devojkom Hiromi Oshimom (prvom japanskom Playboy zečicom), on je rešio da snimi film sa ovim junacima. Deset dana je bilo potrebno za snimanje petodelne melodrame Bostyn ’n Dobsyn, u kojoj Connan igra Mr. Bostyna dok Pryor igra Dobsyna. Album Jassbusters predstavlja muzičku verziju ovog filma i njegov naslov je ime benda profesora muzike, koji se u njemu pojavljuje.
Ovo je inače prvi album koji je Mockasin snimio u studiju . Takođe, ovo je prvi album na kome ga prati pravi band: Nicholas Harsant, Matthew Eccles, Rory McCarthy i James Blake koji gostuje na pesmi „Momo‘s“. Bez obzira na ove činjenice Jassbusters ima originalni „konanovski“ senzibilitet. Već od devetominutne „Charlotte‘s Thong“, koja svojom glatkom funky bass linijom, melanholičnim gitarskim solažama i glasom koji ponavlja “Thong / That’s a thong”, vodi slušaoca u ponoćnu šetnju kroz erotske bioskope 70ih. Slease-soul pesme koje slede "Last Night" and "Con Conn Was Impatient" su jako slične, dok dijalog šalje „B‘nd“u bizarnije vode. "Les Be Honest" zatvara ploču kao nekoherentno pop pročišćenje, sa horom u pozadini. Velika je pažnja posvećena atmosferi na LP-ju, što je i logično jer se radi o soundtracku, jedina pesma koja se razlikuje je već pomenuta „Momo‘s“.
Iako ne u rangu genijalnog Forever Dolfin Love, Jassbusters pokazuje da je Connan Mockasin u odličnoj formi kao i da nastavlja da se transformiše i eksperimentiše. Zanimljivi će biti nastupi koji će promovisti ovaj album obzirom da su zamišljeni iz tri dela: projekcije filma, nastupa benda koji prvo izvodi soundtrack da bi u finalnom delu svirao starije hitove. Takođe, uskoro možemo očekivati i album koji je CM snimio sa svojim ocem Ade Hosfordom u Texasu.
